Када радиш нешто с љубављу, онда то увек испадне супер. Јасан доказ ове максиме су фотографије Дијане Младенове које су прикупиле на хиљаде лајкова и исто толико коментара одушевљења у различитим групама на Фејсбуку. Већина њених пратилаца не верује да снима телефоном. Ево шта је Дијана рекла у специјалном интервјуу за БНР:
„Увек сам тврдила да имам два живота. Први живот су ми посао, напетост, стрес, као код сваког човека. А други? Други је свет сањара и људи који стално трагају за новим сазнањима. Ту су фотографија, путовања, изласци и заласци сунца које обожавам и додир с природом.
Још као дете сам волела да цртам, а фотографијом се озбиљније бавим последње две године. Уместо четкицом сликам објективом.
Не могу рећи да је фотографија за мене љубав, хоби, задовољство… Она је нешто много јаче. Она је моја дневна доза серотонина, док сликам осећам се срећно.“
Дијана описује процес свог рада као „вулкан емоција које почињу да надолазе као лава, а из тога се рађају фотографије.
Дакле, ово је тренутак спајања природе, фотографа и уређаја. Оно што карактерише моје слике је да увек преносе неку емоцију на гледаоце.“
Дијана нема претензије да буде професионални фотограф:
„За сада снимам углавном помоћу телефона, а радим то срцем и душом. А када нешто радиш срцем, онда то увек испадне добро. Стално ми пишу људи који ми захваљују и бодре ме да наставим да се тиме бавим. А има ли ичег лепшег од тога да уживаш подршку публике.
Моја порука људима је:
Немојте губити своје време и снове!
Следите своје срце, срећа је ствар избора!
Живот је леп, али је превише кратак!“
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
„ Стајати на сцени пред толиким бројем људи, док су сви погледи упрти само у тебе, и слушати бугарску химну – то је права експлозија емоција “, каже Далија Рогова, нова нада Бугарске за златну медаљу на Светском такмичењу у модерном балету Dance..
Пре нешто више од 80 година, 1942, у Софији се родио дечак – плод љубави између Бугарке и Француза. Његови родитељи су се упознали у Француској, али су се 1939. године вратили у Бугарску. Ту их је затекао Други светски рат, а отац је основао школу..
Георги Грозев каже да га је музика сама открила, да је почео да се бави музиком као у шали. Он је студент – студира класичну музику на Краљевском конзерваторијуму у Генту (Белгија) и барокну трубу у Бриселу. Лауреат је многих националних и..