7
На подручју Деветашке висоравни природа је обликовала феномене који одмах привлаче пажњу. Висораван се налази се у северној Бугарској, на северној ивици Старопланинске зоне. На северу достиже до Дунавске равнице, а на северозападу је окружена стеновитом ивицом изнад реке Осам. Једну трећину територије висоравни заузимају шуме које су станиште срна, лисица, вукова, вепрова, јежева … дивљих мачака. На кречњачким стенама се сусрећу водоземци и гмизавци. А атмосферу употпуњују песме преко 80 врста птица.
У северном делу Деветашке висоравни смештено је село Карпачево. Архитектонски облик локалних кућа је једна од првих ствари које привлаче пажњу гостију. Међутим, село није познато само по томе. То сазнајемо и из приче Петје Генкове и Владимира Василева – младог брачног пара који је шарм Карпачева открио сасвим случајно. Дошли су ту мало пре него што пандемија коронавируса тотално завладала светом и село је постало њихово уточиште. „Хтели смо да одемо у неко лепо мало село и да тамо живимо. Да буде мирно. И ето, нашли смо се у Карпачеву“, каже Владимир.

Када су напустили Софију где су се бавили организовањем курсева страних језика (имали су своју школу за стране језике) Петја и Владимир су намеравали да у Карпачеву направе фарму пужева. Пандемија је, међутим, пореметила њихове планове, јер нису могли да набаве почетну количину пужева и они су се определили за гајење кромпира. Тако су постали повртари.

„Имамо велико двориште од 0,4 ха, а купили смо и још једно земљиште од 0,5 ха. Тамо узгајамо органско поврће. Хемију не користимо никако. Пошто радимо само нас двоје, а повртарство захтева пуно рада, реновирање куће смо оставили за неке боље дане, – објашњава Петја. – Истина је да улажемо пуно рада, али срећом имамо пријатеље који траже органско поврће и наши клијенти су углавном они“.

Петју и Владимира смо упознали на музичком фестивалу „Џез под звездама Деветашке висоравани“, који се одржава већ 7 година.
„То је можда један од најзначајнијих за регион музичких догађаја, – каже Владимир. – Организатор фестивала је Удружење „Деветашка висораван“, које удружује десет села – Карпачево, Крушуна (где се налазе дивни Крушунски водопади), Какрина (које је познато по Какринском хану где је ухапшен Васил Левски) и др. У близини се налази Деветашка пећина о којој постоје занимљиве чињенице. У ствари, сама Деветашка висораван је веома лепо место – добро је очувана, има ту животиња које се могу видети у природи. У наше село долази много туриста.“

Данас Карпачево има око 60 сталних становника махом старијих људи. Зарадити за живот ту није лако и зато радно способно становништво ради у оближњим градовима.
Због специфичног архитектонског облика села овде долазе многи архитекти из свих крајева Бугарске да би истражили методе градње овдашњих старих мајстора, који су користили глину, креч и камен.

Постоје и пројекти који уливају наду да ће регион оживети, каже Петја и додаје:
„Захваљујући Удружењу „Деветашка висораван“ зграда млина, која се налази на почетку села, биће реновирана и постаће Информативни и туристички центар где ће се између осталог одржавати и курсеви везани за развој туризма. Очекује се да ће бити отворен у јесен.“

Годину дана након одласка у село Карпачево, Петја и Владимир су срећни својим избором. А да ли су оптимисти?
„Апсолутно да. Нашли смо се овде случајно, али сада већ знамо да је наше место управо ту“, одговара Петја.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: devetakiplateau.org, лична архива
Стопама Алека Константинова и легендарног успона на Черни врх на стотине љубитеља планине обележиће 130 година од првог организованог туристичког излета код нас. Јубиларне прославе почеле су свечаним програмом у Војном клубу у Софији већ 27...
Блага клима, културни догађаји и могућности за упознавање локалне традиције – само су неки од разлога зашто да у јесен посетите Софију, пише водећи италијански портал за путовања siviaggia.it, који је недавно посветио опширни текст бугарској престоници...
У јулу 2025. г, број путовања бугарских грађана у иностранство порастао је за 16,8% у односу на јул 2024. г. Према подацима Националног завода за статистику, Бугари највише путују у – Грчку (261,7 хиљада), Турску (253,2 хиљаде), Румунију (91,7 хиљада),..
Министарство туризма добило је званичан сертификат о чланству у престижној европској културној рути "Вински пут" (Iter Vitis). Документ је уручен..