На подручју Деветашке висоравни природа је обликовала феномене који одмах привлаче пажњу. Висораван се налази се у северној Бугарској, на северној ивици Старопланинске зоне. На северу достиже до Дунавске равнице, а на северозападу је окружена стеновитом ивицом изнад реке Осам. Једну трећину територије висоравни заузимају шуме које су станиште срна, лисица, вукова, вепрова, јежева … дивљих мачака. На кречњачким стенама се сусрећу водоземци и гмизавци. А атмосферу употпуњују песме преко 80 врста птица.
У северном делу Деветашке висоравни смештено је село Карпачево. Архитектонски облик локалних кућа је једна од првих ствари које привлаче пажњу гостију. Међутим, село није познато само по томе. То сазнајемо и из приче Петје Генкове и Владимира Василева – младог брачног пара који је шарм Карпачева открио сасвим случајно. Дошли су ту мало пре него што пандемија коронавируса тотално завладала светом и село је постало њихово уточиште. „Хтели смо да одемо у неко лепо мало село и да тамо живимо. Да буде мирно. И ето, нашли смо се у Карпачеву“, каже Владимир.
Када су напустили Софију где су се бавили организовањем курсева страних језика (имали су своју школу за стране језике) Петја и Владимир су намеравали да у Карпачеву направе фарму пужева. Пандемија је, међутим, пореметила њихове планове, јер нису могли да набаве почетну количину пужева и они су се определили за гајење кромпира. Тако су постали повртари.
„Имамо велико двориште од 0,4 ха, а купили смо и још једно земљиште од 0,5 ха. Тамо узгајамо органско поврће. Хемију не користимо никако. Пошто радимо само нас двоје, а повртарство захтева пуно рада, реновирање куће смо оставили за неке боље дане, – објашњава Петја. – Истина је да улажемо пуно рада, али срећом имамо пријатеље који траже органско поврће и наши клијенти су углавном они“.
Петју и Владимира смо упознали на музичком фестивалу „Џез под звездама Деветашке висоравани“, који се одржава већ 7 година.
„То је можда један од најзначајнијих за регион музичких догађаја, – каже Владимир. – Организатор фестивала је Удружење „Деветашка висораван“, које удружује десет села – Карпачево, Крушуна (где се налазе дивни Крушунски водопади), Какрина (које је познато по Какринском хану где је ухапшен Васил Левски) и др. У близини се налази Деветашка пећина о којој постоје занимљиве чињенице. У ствари, сама Деветашка висораван је веома лепо место – добро је очувана, има ту животиња које се могу видети у природи. У наше село долази много туриста.“
Данас Карпачево има око 60 сталних становника махом старијих људи. Зарадити за живот ту није лако и зато радно способно становништво ради у оближњим градовима.
Због специфичног архитектонског облика села овде долазе многи архитекти из свих крајева Бугарске да би истражили методе градње овдашњих старих мајстора, који су користили глину, креч и камен.
Постоје и пројекти који уливају наду да ће регион оживети, каже Петја и додаје:
„Захваљујући Удружењу „Деветашка висораван“ зграда млина, која се налази на почетку села, биће реновирана и постаће Информативни и туристички центар где ће се између осталог одржавати и курсеви везани за развој туризма. Очекује се да ће бити отворен у јесен.“
Годину дана након одласка у село Карпачево, Петја и Владимир су срећни својим избором. А да ли су оптимисти?
„Апсолутно да. Нашли смо се овде случајно, али сада већ знамо да је наше место управо ту“, одговара Петја.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: devetakiplateau.org, лична архива
Предстоји да стара жичара у селу Говедарци, у општини Самоков, која превози туристе до врха Маљовица у планини Рили, буде модернизована и претворена у седежницу типа четворосед капацитета 1.500 људи по сату. Такав предлог поднела је Регионалној..
Милион и осамсто хиљада Бугара путовало је туристички у трећем кварталу године, саопштио је Национални завод за статистику. Њих 72,3% путовало је по земљи, док је 20,8% боравило у иностранству, а 6,9% - у земљи и иностранству. У поређењу с перидом..
Село Момчиловци, Родопи, Пампорово и административна област Смољан су ове јесени имали свој штанд на Сајму туризма у кинеском граду Нингбо. Представник Бугарско-кинеског друштва „Пријатељи Кине“ у Смољану Момчил Караиванов је за БТА изјавио да се..