На десној обали Беле реке, 19 км јужно од Ивајловграда, надомак бугарско-грчке границе, налази се село Мандрица. Према легенди, село у источним Родопима основала су 1636. године тројица браће Албанаца који су се бавили млекарством. Они су снабдевали турску војску месом и млеком на путу према Једрену. У знак захвалности турски паша им је дао право да бирају место где ће да се населе. Након што су се настанили у Мандрици, браћа су изградила млекару (на буг. мандра) и почела да продају своје производе у суседним селима. Отуда долази и име села. Мештани су почели да се баве свиларством и да саде плантаже дуда.
Претпоставља се да се већина албанског живља овде преселила касније – негде крајем 18. века. Ово је једино албанско село у нашој земљи у којем се и данас чува архаичан дијалект албанског језика.
Нажалост, Мандрицу је затекла судбина већине бугарских села. Само током летњих месеци у село долазе туристи знатижељни да се упознају са његовом прошлошћу и традицијама. У Мандрици се и данас могу видети старе троспратнице од ћерпича са плафонима украшеним резбаријом, балконима од кованог гвожђа и колонадама.
Више о овом селу можете да прочитате ОВДЕ.
Припремила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
БПЦ 9. марта прославља Светих Четрдесет Мученика Севастијских, који су били војници римског цара Ликинија у јерменском пуку у граду Севастији. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Они су..
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања. Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан..
Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи, која се зове још Сирна недеља, сви који су решили да према православном календару поштују Велики..