На десној обали Беле реке, 19 км јужно од Ивајловграда, надомак бугарско-грчке границе, налази се село Мандрица. Према легенди, село у источним Родопима основала су 1636. године тројица браће Албанаца који су се бавили млекарством. Они су снабдевали турску војску месом и млеком на путу према Једрену. У знак захвалности турски паша им је дао право да бирају место где ће да се населе. Након што су се настанили у Мандрици, браћа су изградила млекару (на буг. мандра) и почела да продају своје производе у суседним селима. Отуда долази и име села. Мештани су почели да се баве свиларством и да саде плантаже дуда.
Претпоставља се да се већина албанског живља овде преселила касније – негде крајем 18. века. Ово је једино албанско село у нашој земљи у којем се и данас чува архаичан дијалект албанског језика.
Нажалост, Мандрицу је затекла судбина већине бугарских села. Само током летњих месеци у село долазе туристи знатижељни да се упознају са његовом прошлошћу и традицијама. У Мандрици се и данас могу видети старе троспратнице од ћерпича са плафонима украшеним резбаријом, балконима од кованог гвожђа и колонадама.
Више о овом селу можете да прочитате ОВДЕ.
Припремила: Венета Николова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..
Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово..
У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..