На десној обали Беле реке, 19 км јужно од Ивајловграда, надомак бугарско-грчке границе, налази се село Мандрица. Према легенди, село у источним Родопима основала су 1636. године тројица браће Албанаца који су се бавили млекарством. Они су снабдевали турску војску месом и млеком на путу према Једрену. У знак захвалности турски паша им је дао право да бирају место где ће да се населе. Након што су се настанили у Мандрици, браћа су изградила млекару (на буг. мандра) и почела да продају своје производе у суседним селима. Отуда долази и име села. Мештани су почели да се баве свиларством и да саде плантаже дуда.

Претпоставља се да се већина албанског живља овде преселила касније – негде крајем 18. века. Ово је једино албанско село у нашој земљи у којем се и данас чува архаичан дијалект албанског језика.

Нажалост, Мандрицу је затекла судбина већине бугарских села. Само током летњих месеци у село долазе туристи знатижељни да се упознају са његовом прошлошћу и традицијама. У Мандрици се и данас могу видети старе троспратнице од ћерпича са плафонима украшеним резбаријом, балконима од кованог гвожђа и колонадама.

Више о овом селу можете да прочитате ОВДЕ.

Припремила: Венета Николова

Превела: Ајтјан Делихјусеинова