Нове технологије су већ годинама неиздвојив део нашег живота, а пандемија коронавируса је додатно подстакла дигиталну трансформацију свих сектора како би могли да функционишу и опстану на домаћем и глобалном тржишту. Ковид-19 дао је додатан подстрек процесу дигитализације бугарског здравства, каже доц. Полина Михова, професор на Департману за здравство и социјални рад Новог бугарског универзитета у Софији. Ово је један од закључака истраживања „Онлајн прикупљање здравствених информација“ које су доц. Михова и њене колеге спровеле у периоду 2018-2021. међу студентима шест универзитета широм земље. Истраживање обухвата два периода: пре пандемије на узорку од 683 студента и за време пандемије коронавируса, уз учешће 524 студента. Резултати истраживања су изнети пре неколико дана током јавног предавања посвећеног здравственој писмености корисника интернета и могућности да се у Бугарској развије телемедицина (лечење на даљину).
46% испитаника тражило је здравствене информације на интернету још пре почетка пандемије, каже доц. Полина Михова у интервјуу Радио Софији – БНР.
„Оно што ме је изненадило јесте да је 33% анкетираних пре пандемије коронавируса апсолутно искључивало телемедицину као могућност. 26% је рекло да је спремно да користи неку врсту онлајн консултација, али уз бројне услове. Убрзо након почетка пандемије се ситуација променила и у другој фази истраживања постало је јасно да 70% младих људи тражи здравствене информације на интернету, а удео младих који у потпуности искључују могућност лечења на даљину путем електронских телекомуникационих технологија опао је на 22%. Друга занимљива чињеница је да ови млади људи не верују слепо сваком сајту или интернет форуму. У ствари, они траже мишљење и савет специјалиста на већ афирмисаним и дугогодишњим форумима.“
Младе људе углавном занимају информације како да се заштите и сачувају здравље, а не како да лече неку болест. За онлајн здравственим информацијама чешће посежу људи из мањих места где је директан приступ специјалисти ограничен. Доц. Михова је прецизирала да пошто је реч о младим, односно здравим људима, код њих потражња за онлјан здравственим информацијама није забележила драстичан раст у последње две године, што није случај са особама старијим од 30 година где се она два до три пута повећала.
„Дигитализација и трансформација свих сектора је већ чињеница на глобалном нивоу. У Бугарској је пандемија помогла да се убрза процес дигитализације и увођења нових технологија у систем здравства. Главни циљ је да се помогне људима у неједнаком положају, као и онима којима је из неких других разлога ускраћен приступ здравственим услугама. Добро би било да се то настави и убудуће, а идеја технологија није да у потпуности замени лекара, већ да га употпуни,“ била је категорична доц. Полина Михова.
Припремила: Весела Крстева
Извор: Радио Софија – БНР
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..
Готово месец дана након превремених парламентарних избора одржаних 27. октобра, нови бугарски парламент још не може да почне с радом, јер народни..