Свежен је магија која нас опчини чим закорачимо на сеоски трг и пред нама се отвори следећа слика: уске стрме уличице које вијугају према чукама начичканим кућицама, а у првом плану назире се силуета обновљене цркве Светих Петра и Павла из 1864. године. У подножју планине уздиже се споменик пуковнику Владимиру Серафимову. Права идила која има свој мир и безвременост!
Стари назив села Свежен је Аџар. Некада је у њему живело 5.000 људи, а било је 26 кафана. Због добро очуваног амбијенталног изгледа, Свежен је проглашен архитектонско-историјским резерватом.
Село Свежен је родно место пуковника Владимира Серафимова (1860-1934), команданта 21. средњегорског пука за време Руско-турског рата (1877-1878), познатог као ослободиоца средишњих Родопа од Турака. Прошле године је његова родна кућа претворена у музеј са туристичким информативним центром.
„Кућа је стара скоро 300 година, а у изградњи јој је коришћен црни храст. Изузетно занимљиве су собе. Централна просторија је са земљаним подом, сачувана је у свом аутентичном стању. Ништа није дирано! У дневном боравку су стари долапи. У једном од њих се налази тајни тунел који води ван дворишта куће,“ каже кустос музеја Јана Стоилова.
Она нам је показала и типични за овај крај прозор на плафону, који је без стакла, личи на шибедах код аутомобила. На дрвеном плафону је натпис. „Исписан је 1876 - године Априлског устанка и једну годину пре него што су Турци спалили село,“ објаснила је Јана.
У непосредној близини налазе се реконструисане рушевине храма Светог Георгија са манастиром. У овој цркви је тзв. аџарска књижевна школа доживела свој процват у периоду од 17. до 19. века. Али су 1877. године Османлије спалиле цркву, остало је само старо клепало са натписом 1862. г, испричала нам је Јана и додала:
„Овде су настали многи црквени рукописи. У дворишту је било монашких ћелија, а ту су били и костурница и гробље. У овом храму развила се калиграфска школа. Овде су израђена четворојеванђеља, аџарски и рилски проповеди који су писани у 17. веку. Најстарија књига је из 1634. године. Монаси су били илустратори и орнаментисти. Сами су припремали тинту, коричили су књиге кожом и дрветом. Данас се оригинали тих рукописа чувају у Националној библиотеци Манастира Зограф на Светој гори, а неки су у Санкт Петербургу и другим местима,“ рекла је Јана.
Јана је по занимању сликар. Током летњих месеци организује курсеве из сликарства и калиграфије у креативној радионици „Јан махала“ у селу Свежен. „Желимо да обновимо ову стару традицију и да је сачувамо за будуће генерације,“ рекла је на крају нашег разговора Јана Стоилова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: Венета Николова
Када кажете североисточна Бугарска, обично мислите на плодне житнице и бескрајне равнице. Међутим, мало ко зна да се овај крај земље може похвалити одличним виноградима који се простиру на стотинама хектара. Овде је вино много више од пића – то је део..
Рибарски брод „Чавдар“, изграђен 1964. г, потопљен је у мору у близини црноморског градића Созопола на дубину од 30 м. Акцију потапања старог брода, која је потрајала око сат времена, иницирали су писац Михаил Заимов и његови истомишљеници. Главна идеја..
Ове године се навршава 100 година од првог обележавања Празника планине Риле. Из ње извиру неке од најдужих и најдубљих река на Балканском полуострву – Марица, Искар и Места. На њеној територији налази се преко 120 природних језера, од којих већина..
Рибарски брод „Чавдар“, изграђен 1964. г, потопљен је у мору у близини црноморског градића Созопола на дубину од 30 м. Акцију потапања старог брода, која..
Када кажете североисточна Бугарска, обично мислите на плодне житнице и бескрајне равнице. Међутим, мало ко зна да се овај крај земље може похвалити..