Стефан Стамболов је бугарски државник који је у кратком периоду успео достићи недостижно током кратког људског живота. Револуционар, песник, политичар и реформатор он је међу истакнутим градитељима савремене Бугарске.
Рођен је 31. јануара (12. фебруара по грегоријанском календару) 1854. године у Трнову, у обичној породици са укупно 10 деце. Послат је на школовање у Духовној семинарији у Одеси. Учествовао је у Покрету за осамостаљење бугарске цркве и због револуционарне делатности искључен је из Семинарије.
Придружио се Бугарском централном добротворном друштву које активно учествује у Руско-турском рату од 1877-1878. године. После Берлинског конгреса од 1878. године, када је ослобођена од османске владавине Бугарска распарчана, Стамболов је био међу оснивачима комитета „Јединство“ за уједињење Бугарске и један од ватрених заговорника Уједињења Бугарске од 1885. године. Као председник Народног собрања одлучно се супротставио проруском пучу којим је с власти свргнут кнез Александар Батенберг.
У дубоке политичке воде упливао је сасвим млад, да би положио темеље бугарске државности. Више занимљивих чињеница о његовом животу и раду можете сазнати из нашег прилога под насловом Стефан Стамболов – државник који је модернизовао Бугарску.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке...
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су..