Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

168 година од рођења Стефана Стамболова

Државник који је поставио темеље савремене Бугарске

Фотографија: БГНЕС

Стефан Стамболов је бугарски државник који је у кратком периоду успео достићи недостижно током кратког људског живота. Револуционар, песник, политичар и реформатор он је међу истакнутим градитељима савремене Бугарске.

Рођен је 31. јануара (12. фебруара по грегоријанском календару) 1854. године у Трнову, у обичној породици са укупно 10 деце. Послат је на школовање у Духовној семинарији у Одеси. Учествовао је у Покрету за осамостаљење бугарске цркве и због револуционарне делатности искључен је из Семинарије.

Придружио се Бугарском централном добротворном друштву које активно учествује у Руско-турском рату од 1877-1878. године. После Берлинског конгреса од 1878. године, када је ослобођена од османске владавине Бугарска распарчана, Стамболов је био међу оснивачима комитета „Јединство“ за уједињење Бугарске и један од ватрених заговорника Уједињења Бугарске од 1885. године. Као председник Народног собрања одлучно се супротставио проруском пучу којим је с власти свргнут кнез Александар Батенберг.

У дубоке политичке воде упливао је сасвим млад, да би положио темеље бугарске државности. Више занимљивих чињеница о његовом животу и раду можете сазнати из нашег прилога под насловом Стефан Стамболов – државник који је модернизовао Бугарску.

Саставила: Дарина Григорова 

Превела: Албена Џерманова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Валери Петров (1920-2014)

105 година од рођења витеза бугарске речи – Валерија Петровa

Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..

објављено 22.4.25. 11.45

У Бугарској се, по старој традицији, јаја фарбају на Велики четвртак или на Велику суботу

Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово..

објављено 17.4.25. 13.05
Фотографија: Фондација „Живи бугарски корени“

Четири пролећна народна обичаја штите девојке од незгода

У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..

објављено 6.4.25. 13.15