Буџетом за 2022. годину који се очекује да на снагу ступи у априлу предвиђено је да средства за финансирање политика у области образовања и науке буду у износу од 6,4 млрд лева, од чега је за најстарију и најугледнију научну институцију у земљи – Бугарску академију наука (БАН), издвојено 119,860 млн лева. То је новац за управљање 42 института, колико их има у склопу БАН, издавачком кућом, библиотеком и научном архивом. Разочаравајући, понижавајући и нечувено - овим речима су научници БАН оценили буџет предвиђен за Академију. Према њима, 2022. ће бити још једна у низу година у којој ће дисбаланс између научника БАН и ван ње наставити да расте.
„2022. године ће плате наставника у просеку порасти 12% и достићи ће 125% просечне месечне зараде у земљи. И 2021. године је најнижа плата наставника била већа од просечне плате једног професора у БАН,“ рекао је у интервјуу БНР проф. Емануил Мутафов, директор Института за истраживање уметности БАН.

Проф. Мутафов је категоричан да већ годинама уназад БАН не добија наменска средства за одржавање већине института, а додатне субвенције које прима користе се углавном за плате.
„Ми смо Министарству образовања и науке предложили да се буџет за БАН повећа за најмање 30 млн лева,“ каже Мутафов и додаје: „Од чега је 28 млн лева било намењено за повећање зарада чланова БАН, што је више него потребно, а преосталих 2.300.000 лева смо планирали да искористимо за покривање трошкова струје, грејања и воде. Министарство образовања пристало је да појача буџет за плате за 20. 400 000 лева, али Министарство финансија није одобрило предлог.“
Тренутно просечна месечна зарада у БАН износи 834 лева (око 417 евра), један асистент прима 946 лева, а професор – 1.246 лева. Према подацима Националног завода за статистику, просечна месечна зарада у Бугарској износи 1.543 лева, у Софији је она 2.037 лева. Или, плата чланова БАН је упола нижа од просечне. Академији је преко потребна институционална подршка како би се сачували и развили експертиза и потенцијал БАН, убеђен је потпредседник и дописни члан проф. Стефан Хаџитодоров:

„Ми добијамо финансијску подршку и привлачимо немало новца из европских програма и Фонда за научна истраживања,“ рекао је проф. Хаџитодоров и наставио: „Али је понижавајуће бити сведок стварања вештачке поделе на научнике Академије и оне у другим институцијама ван ње. Надам се да ћемо избећи ситуацију од пре 10-12 година када смо били приморани да запослене шаљемо на неплаћено одсуство како бисмо имали новац да изгурамо годину,“ рекао је проф. Хаџитодоров.
Саставио: Јоан Колев
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: архива, БГНЕС
Одрживост Владе је више него потребна, посебно у тренутку када се суочавамо са најтежим буџетом у последњим деценијама, коментарисао је у Пернику политичка превирања последњих дана председник Конфедерације независних синдиката Бугарске (КНСБ) Пламен..
„Бугарска учионица“ је назив сталне поставке посвећене првим бугарским ученицима у Загребу, који су се тамо школовали у периоду после 1868. г. са стипендијом хрватског бискупа Јосипа Штросмајера – културног радника, писца, научника и борца за независност..
Прве националне награде „Тин тајм“ биће уручене вечерас у Првом студију Бугарског националног радија. Иницијатор кампање је истоимена емисија Програма „Христо Ботев“ БНР, а реализована је уз подршку Регионалног центра Софија – Унеско за очување..
Више од 80% Бугара почеће да користи вештачку интелигенцију у наредне три године, и то из свих старосних група друштва. Данас готово да не постоји бугарски..
Према подацима Амбасаде Републике Бугарске у Берну, закључно с 2024. годином у Швајцарској живи и ради више од 13.000 наших сународника. „Статистика је..
Иван Тенев, познат и као Агент Тенев, преминуо је данас у 74. години. Тужну вест објавио је Савез уметника Бугарске. „Напустио нас је Иван Тенев...