Буџетом за 2022. годину који се очекује да на снагу ступи у априлу предвиђено је да средства за финансирање политика у области образовања и науке буду у износу од 6,4 млрд лева, од чега је за најстарију и најугледнију научну институцију у земљи – Бугарску академију наука (БАН), издвојено 119,860 млн лева. То је новац за управљање 42 института, колико их има у склопу БАН, издавачком кућом, библиотеком и научном архивом. Разочаравајући, понижавајући и нечувено - овим речима су научници БАН оценили буџет предвиђен за Академију. Према њима, 2022. ће бити још једна у низу година у којој ће дисбаланс између научника БАН и ван ње наставити да расте.
„2022. године ће плате наставника у просеку порасти 12% и достићи ће 125% просечне месечне зараде у земљи. И 2021. године је најнижа плата наставника била већа од просечне плате једног професора у БАН,“ рекао је у интервјуу БНР проф. Емануил Мутафов, директор Института за истраживање уметности БАН.
Проф. Мутафов је категоричан да већ годинама уназад БАН не добија наменска средства за одржавање већине института, а додатне субвенције које прима користе се углавном за плате.
„Ми смо Министарству образовања и науке предложили да се буџет за БАН повећа за најмање 30 млн лева,“ каже Мутафов и додаје: „Од чега је 28 млн лева било намењено за повећање зарада чланова БАН, што је више него потребно, а преосталих 2.300.000 лева смо планирали да искористимо за покривање трошкова струје, грејања и воде. Министарство образовања пристало је да појача буџет за плате за 20. 400 000 лева, али Министарство финансија није одобрило предлог.“
Тренутно просечна месечна зарада у БАН износи 834 лева (око 417 евра), један асистент прима 946 лева, а професор – 1.246 лева. Према подацима Националног завода за статистику, просечна месечна зарада у Бугарској износи 1.543 лева, у Софији је она 2.037 лева. Или, плата чланова БАН је упола нижа од просечне. Академији је преко потребна институционална подршка како би се сачували и развили експертиза и потенцијал БАН, убеђен је потпредседник и дописни члан проф. Стефан Хаџитодоров:
„Ми добијамо финансијску подршку и привлачимо немало новца из европских програма и Фонда за научна истраживања,“ рекао је проф. Хаџитодоров и наставио: „Али је понижавајуће бити сведок стварања вештачке поделе на научнике Академије и оне у другим институцијама ван ње. Надам се да ћемо избећи ситуацију од пре 10-12 година када смо били приморани да запослене шаљемо на неплаћено одсуство како бисмо имали новац да изгурамо годину,“ рекао је проф. Хаџитодоров.
Саставио: Јоан Колев
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: архива, БГНЕС
Другачији поглед на археологију као основу за комуникацију, јавно дељење европског наслеђа и лакши приступ њему даје иницијатива Европски дани археологије 2024, која се 14, 15. и 16. јуна одржава у низу земаља Старог континента. Бугарска учествује..
Драматично ниска излазност и протестно гласање је све приметнија тенденција код Бугара ван граница наше земље, тврде социолози. Судећи по неколико последњих превремених избора, профил бугарског бирача из дијаспоре је многолик и … непредвидив...
На данас објављеној листи Impact Rankings 2024 Times Higher Education-а (THE), Софијски универзитет „Св. Климент Охридски“ је рангиран између 401. и 600. места међу 1.963 универзитета у свету. Најстарији бугарски универзитет се шесту годину..
Датум је 17. новембар 1993. године. У току је последњи минут меча између Бугарске и Француске на стадиону „Парк де Пренс“ у Паризу који је одлучујући за..
Последње четири године будући дипломци показују највеће интересовање за студије права на Правном факултету најстаријег и најпрестижнијег универзитета..