Данас за православне вернике почиње Васкршњи пост који траје 48 дана и најдужи је од сва четири поста. Велики пост има за циљ да вернике телесно и душевно припреми за најсветлији хришћански празник, празник над празницима – Васкрсење Христово, који се ове године обележава 24. априла.
Пост кроз покајање отвара пут ка Богу, стога је и Велики пост период током којег се морамо, поред одређених врста хране, уздржавати и од лоших мисли и дела који нас удаљавају од Бога.
Часни пост је најстрожи пост јер се претежно пости на води, а забрањена је конзумација хране животињског порекла. На менију верника који посте налазе се хлеб, воће, поврће, махунасто поврће, орашасти плодови, пиринач, житарице, леблебија и др.
Прва и последња недеља поста посебно се строго пости и конзумира се храна без уља, изузев суботе и недеље када је дозвољена употреба биљног уља и вина, али у ограниченим количинама. Риба се може јести само на Благовести (25. март) и Цвети (17. априла). Поста су ослобођени деца, труднице, дојиље и болесни људи.
Велика чертдесетница, како још Црква назива Велики пост, подсећа на Исуса Христоса који је постио 40 дана и ноћи пре почетка своје проповеди о доласку Царства Небескога. Он је постио да би људима показао колико је битно уздржавати се од хране. Преиспитивањем себе кроз пост који нам доноси смирење поново добијамо право да једемо Божанску храну – евхаристију или Свето причешће за хришћане – тело и крв Христову.
Више о томе можете да прочитате ОВДЕ.
Припремила: Елена Каркаланова
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Волонтери се укључују у чишћење и обнову манастира Светог Спаса поред врха Бакаџик. Акција, која се одржава данас, 2. новембра, организовао је председник оближње сеоске општине Чарган – Стоимен Петров, јавља БТА. Храм у манастиру је први у земљи..
У календару Бугарске православне цркве постоје три посебна дана када се верници моле Богу и деле милостињу у знак сећања на своје преминуле рођаке и пријатеље. То су три задушнице које увек падају у суботу – пред Месне покладе, Педесетницу и..
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..