Током година је безброј књига написано о бугарској престоници – почев од оних које говоре о њеној славној историји од древних времена до наших дана, до оних које кроз приче и сећања разних путописаца покушавају да дочарају атмосферу старе Софије. Међу њима се свакако истичу многобројни мемоари које су написали представници софијске боемије и књиге „Софија и ја између два светска рата“ новинара и белетристе Драгана Теневе, „Софијске тајне“ и „Шта су јели и пили знаменити Бугари“ књижевног критичара и истраживача Петра Величкова, као и многе занимљиве приче обједињене у неколико књига посвећених историји Софије, испричане од стране Виктора Топалова. У улози својеврсног туристичког водича, Топалов у емисији „Легенде Софије“ Радио Софије БНР води своје слушаоце на путовање траговима амблематичних личности, места и догађаја, који су оставили светао траг у историји главног града Бугарске. 

Једном годишње, на специјализованој страници посвећеној боемском животу у Софији, Виктор спроводи неку врсту анкете у којој пита своје слушаоце „Који су најстарији софијски локали који и данас раде и налазе се на истом месту?“ Нажалост, закључно с 2024. г, остало их је тек шест.

„Најстарији међу њима постоје већ скоро 100 година,“ прича Виктор Топалов за Радио Бугарску. „Имамо неколико ресторана из 20-их година минулог века и неколико из 30-их година. Наравно, Софија крије још много тајни и врло је могуће да у неким насељима на ободу града још увек постоји локал који је своја врата отворио почетком 20. века. У крајњој линији, међутим, Софија није међу престоницама које се могу похвалити великим бројем сачуваних старих кафана које су важиле за стециште многих уметника. Најчувеније кафане из тог времена одавно су нестале са лица софијских улица, а некима су чак и „домови“ порушени.“ 

Ресторан „Блгарија“ – један од амблематичних локала у Софији, који је 1937. г. изграђен у склопу истоименог комплекса у самом срцу града, почетком 20. века је био пример модернизма у бугарској архитектури у међуратном периоду. Данас је од тог комплекса остала једино концертна дворана „Блгарија“, али се Топалов, као и многи становници Софије, нада да ће стари комплекс једног дана поново заблистати у пуном сјају, а кафић и хотел у његовом саставу ће опет бити у функцији.

Веома близу места, које је некада било познато као средиште аристократске и интелектуалне елите Софије, налазио се још један чувени локал – Пишчев кафић.

„Место које знамо као Пишчев кафић, било је, у ствари, посластичарница „Цар Ослободилац“. Она се налазила на углу улица Г.С. Раковског и Цара Ослободиоца, у једној двоспратници. Своја врата је отворила 1908. г, а угашена је 1946. Године 1977. порушена је зграда у којој је некада била култна посластичарница. Данас на истом том месту, које се налази између Руске цркве и Војног клуба, гости и становници главног града могу да виде једну градску башту.“

Из прича Виктора Топалова знатижељни грађани имају прилику да сазнају тачну локацију и ко је све од познатих личности посећивао локале попут ресторана „Алказар“, пивнице „Батенберг“, „Длбок зимник“ (Дубок подрум) и „Црвени рак,“ Градски казино, гостионице „Средња гора“ и „Балкан.“

Нажалост, ниједно од ових места више не постоји, али је наш слаткоречиви саговорник испричао по нешто и о њима:

„Ресторан 'Алказар' налазио се на месту на којем је касније изграђен комплекс „Блгарија“, о којем је већ било речи. Пивница 'Батенберг' има прилично дугу историју. Била је смештена у непосредној близини цркве Светог Георгија, у задњем дворишту Председништва. Названа је тако јер су током неколико година мошти првог бугарског кнеза чуване у храму Светог Георгија, познатом и као Ротонда, пре него што му је подигнута гробница. Нажалост, ово изузетно лепо место је уништено у Другом светском рату, јер се пивница налазила у делу града који је најтеже погођен током бомбардовања Софије,“ подсећа истраживач и радио водитељ Виктор Топалов и наставља: „Данас се на том месту налази трг Независности са зградама Партијског дома (данас Народно собрање), Владе Бугарске, Председништва, хотела и робне куће. Све ове зграде су изграђене током 50-их година минулог века, на месту занимљивих хотела, биоскопа, продавница и лепих малих улица,“ закључио је Виктор Топалов.

Прочитајте још:

• Виктор Топалов разоткрива тајне Софије

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Боемска Софија, Facebook/ Виктор Топалов