Древни центар Банског чува историју овог нашег прелепог планинског града, који је последњих деценија познат пре свега као планинско одмаралиште и фестивалски центар. Али је град познат и по храму Свете Тројице – једном од највећих хришћанских храмова на Балкану.
Освећен је 1835. године, а осликали су га Димитар и Симеон Молерови, представници чувене Банске иконописне школе. Звездано небо са облацима и анђелима на плафону цркве дочарао је Вељан Огнев из Добарске школе.
Према градској легенди, док је осликавао плафон Вељан је угледао Софију Бенину – сестру Неофита Рилског, чија се породична кућа, и данас очувана, налази у непосредној близини цркве. И … планула је њихова љубав. Међутим, то је друга прича.
Амвон цркве Свете Тројице привлачи посебну пажњу ишараним стилизованим цртежима. Управо са тог амвона је 5. октобра 1912. године истакнути бугарски песник Пејо Јаворов, који је предводио чету која је учествовала у Првом Балканском рату (1912-1913), прогласио слободу Банског речима: "Браћо, од данас сте већ слободни Бугари!". Ове речи су исписане на споменику песника подигнутом у дворишту цркве.
О храму Свете Тројице у Банском постоје и многе легенде, а једна од њих везана је за Лазара Германа. Ко је он, како је подигнут храм, шта је карактеристично за његов архитектонски план, о звонику са сатом у дворишту храмовног комплекса Свете Тројице сазнаћете ОВДЕ.
Саставила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС, архивa
Данас се навршава 105 година од рођења академика Валерија Петрова – песника, приповедача, сценаристе, драмског писца и врсног преводиоца. Рођен 22. априла 1920. године у Софији, као Валери Нисим Меворах, Петров је по образовању био лекар –..
Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово..
У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..