15. августа Бугарска православна црква слави Успење Пресвете Богородице, један од највећих хришћанских празника,који је у народу познат као Голјама Богородица (Велика Госпојина). Његови корени везани су заЈерусалимску цркву. На иконама, као и за време свете литургије на Велику Госпојину прослава Богородице достиже свој апогеј. У местима у којима постоји црква или манастир под њеном заштитом, овај дан је посебно свечан, а после празничне свете литургије по традицији се организују сабори, коље се и курбан који се дели људима за здравље и добробит.
У народним песмама, легендама и веровањима Богородица је праведна и милосрдна чак и према грешницима, она је симбол мајчинске љубави. Божја Мајка је добра према људима, она је покровитељка и заштитница која се брине о свим људима и води их исправим путем. У народу се верује да је Богородица заштитница мајчинства, жена и деце. Према бугарској традицији, на тај дан жене не раде. Оне које немају децу носе у цркву ручно везене пешкире, прегаче, чарапе или цвеће и стављају их пред икону Пресвете Богородице. Према народном веровању, Пресвета Дева Марија чува породиље и новорођенчад. У манастирима у којима се чува чудотворна икона Пресвете Богородице организује се ноћно бдење и литија са иконом Божје мајке.
Тако је и у Искрецком манастиру Успења Богородичиног, у западном делу Старе планине. Више о њему можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Дарина Григорова
Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: БГНЕС
На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице , која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. Грешница је успела да уђе у кућу у којој је боравио..
Велики уторак је дан за поуке и последња морална упутства . Сећамо се Исусових алегоријских прича којима се преносе моралне и духовне поуке. Исус Христос нам даје пример како да будемо дарежљиви попут сиромашне удовице која је Цркви дала све..
Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрс у. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан..