Подкаст на српском
Audio Player
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Енглескиња из Ланкастера свира на бугарском кавалу

Фотографија: Венета Николова

Некада на просторима Бугарске није било прихваћено да жене свирају на музичким инструментима, а још мање када је реч о дувачким инструментима. Али времена се мењају, неки табуи нестају. У нашим данима има талентованих Бугарки које изврсно свирају на тамбури, гадулки (традиционалном бугарском гудачком инструменту), гајадама, кавалу итд. 


Бугарска народна музика је све популарнија у иностранству, па зато нас не треба изненадити то да на нашим традиционалним инструментима свирају и странци. Међу њима је Шан Филипс.

Срели смо је на Националном сабору народног стваралаштва у Копривштици почетком августа. Шан – сићушна жена живахног поглед и топлог осмеха, је Енглескиња из Ланкастера и један од бројних страних љубитеља нашег фолклора у иностранству. „Кавал је диван инструмент“, каже она и додаје:

„Он је сасвим једноставно пројектован, али је универзалан. Хроматски је, има неколико регистара и лако је преносив. Преко њега се може упознати лепа традиција у вашој музици. Бугарски фолклор је веома богат, а ваше певање је јединствено!  Хармоније су фантастичне, мелодије су лепе, али и прилично сложене…  То је маестрална музика коју вреди промовисати у свету.“


Бугарски кавал се најчешће прави од дрвета шљиве или трешње, а његов звук је мекан, топао и упечатљив. За Шан он је егзотичан инструмент којег нема у фолклорној традицији њене земље, али је зато широко распрострањен у земљама попут Бугарске, Македоније, Турске, а такође и у неким арапским земљама. Енглескиња је члан мултинационалног Балканског оркестра који пробе одржава у Амстердаму. Предаје музику у основној школи, а у међувремену је добила подршку Уметничког савета Уједињеног Краљевства /који финансира локална лутрија / и сада детаљно истражује балканску музику, укључујући и бугарску. А има ли бољег начина за то од... кавала!


Већ две години Шан савладава танчине свирања на кавалу код кавалџије Кирила Белешкова из Пловдива. Пре него што дође у Копривштицу, она и   њене колеге из Балканског оркестра су имале једнонедељну припрему за учешће на Сабору. У разговору се Шан присетила свог претходног учешћа на Фолклорном сабору у Копривштици:

Копривштицу сам посетила 2005. године, тада је било поплава! Све живо је због лошег времена прешло доле у град. Али је било веома забавно! Остале су ми дивне успомене на тај мој боравак у Копривштици и зато сам желела да поново дођем. Сада сам ту са својим партнером који учи да свира на бугарским гајдама и први пут борави у вашој земљи, пуно се забавља“ – каже Шан.


И додаје да је свака посета Бугарској обогаћује и испуњава позитивним емоцијама. На крају нашег разговора она је врло радо пристала да је сликамо са групом гајдаша који су дошли са другог краја Бугарске да би као и она, показали свој таленат и љубав према нашој народној музици.

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: Венета Николова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Аљона Чехова

Виолинисткиња Аљона Чехова: „Симфонијета – Враца“ је појава у музичком животу Бугарске

Филхармонијски оркестар града   Враце – „Симфонијета“ – постаје уточиште за виолинисткињу Аљону Чехову. Она је рођена у руском граду Тјумењ, у западном Субиру, одрасла је на украјинском Криму, а више од 10 година живела је у Москви, где је радила..

објављено 23.4.25. 12.45

Далија Рогова – бугарска нада за злато на такмичењу Dance World Cup

„ Стајати на сцени пред толиким бројем људи, док су сви погледи упрти само у тебе, и слушати бугарску химну – то је права експлозија емоција “, каже Далија Рогова, нова нада Бугарске за златну медаљу на Светском такмичењу у модерном балету Dance..

објављено 10.4.25. 14.15

Живот између Бугарске и Француске… Алфред Фосколо описао своју необичну судбину у књизи

Пре нешто више од 80 година, 1942, у Софији се родио дечак – плод љубави између Бугарке и Француза. Његови родитељи су се упознали у Француској, али су се 1939. године вратили у Бугарску. Ту их је затекао Други светски рат, а отац је основао школу..

објављено 9.4.25. 13.45