Влада Томова је вокални извођач, аутор песама, а последњих година – организатор мајсторских курсева бугарског народног певања. Рођена је на Криму, у Украјини, одрасла је у Бугарској, након чега ју је пут одвео на студије џеза на Berklee College of Music, САД. Још као студент почиње експериментисати на пољу world и етно музике. Солиста је у разним формацијама, а такође и оснивач женског народног хора Yasna Voices (NY Bulgarian Women’s Choir Yasna Voices). Живи у Њујорку, али кад год има могућност, враћа се у отаџбину. Најчешће долази заједно с певачицама из хора или са пријатељима којима показује лепоте Бугарске, орагнизује сусрете са познатим бугарским музичарима, држи концерте. 

Ове године срели смо је у Копривштици, током Националног сабора народног стваралаштва (издање које је требало да се одржи током 2020. г.). Тамо је, под њеним руководством, хорска група из иностранства одржала концерт. 

Испоставило се да су неки од извођача учествовали у онлајн курсевима које је Влада организовала пре извесног времена. Доносимо вам целу причу:

„Идеја о мајсторским курсевима народног певања Bulgarian Master Singers Series родила се сасвим спонтано на почетку пандемије. Са мојим хором морала сам да радим на даљину. Тада сам одлучила да организујем курсеве за шири круг поштовалаца бугарског народног певања. У исто време, наше наде да ћемо отићи на сабор у Копривштици су спласнуле, било је јасно да се због пандемије сабор неће одржати. У том вакууму који је настао, помислила сам колико је много певача и певачица на свету са истим жаром планирало да оде у Копривштицу, али то је просто немогуће. Са друге стране, наши велики извођачи народне музике који су остали без уобичајених ангажмана, сигурно би се обрадовали да се сретну са својим обожаваоцима из целог света. 

И тако, пре скоро три године, настао је овај курс у којем је учешће узело око 200 љубитеља бугарског фолклора из 25 земаља са пет континената. Приликом наших сусрета уживо временска разлика била је већа од 17 сати. Између Јапана и Новог Зеланда и америчке западне обале и Канаде временска разлика била је око 17-18 сати. Учесници из Јапана, на пример, требало је да устану у 3 сата ноћу како би присуствовали курсу.“

Као предаваче, Влада је позвала познате певаче народне музике:

„Већина њих су наши најистакнутији извођачи – Јанка Рупкина, легенда за све оне који воле бугарску песму, Радка Алексова, Бинка Добрева, Нели Андреева, Гергана Димитрова, Виолета Маринова. Сви они својим гласом су опчињавали људе широм света и будили код њих интерес према нашем фолклору. За полазнике је било веома занимљиво да чују где су научили песме које изводе, како им је народна музика омогућила да наступају на највећим светским сценама. Иако oнлајн, сусрети су били врло узбудљиви.“

Током ових сусрета, предавачи и полазници су у више наврата разговарали о Копривштици – градићу из периода бугарског препорода у којем се сваких пет година окупљају самоуки извођачи из целе Бугарске, чувари наше старе традиције. Тако је формирана и мултинационална група певача из САД-а, Грчке, Велике Британије, Јапана и Аргентине. У Бугарску су стигли неколико дана пре сабора како би посетили Котел, Жеравну и др. и како би се лично састали са неким од предавача на курсу.

„Сви су напустили Бугарску са невероватним осећајем радости у срцу – рекла је на крају Влада. – Било је и потешкоћа – испоставило се да су неки од чланова наше групе заражени вирусом па нису могли учествовати у сабору, други су били у карантину... Али, сви до једног су отишли пуни невероватне енергије и изјавили су да једва чекају да за три године, када се одржава следећи сабор, поново дођу у Бугарску.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: лични архив, Албена Безовска