"У Бугарској још увек немамо добрих примера за управљање кризама у институцијама. Често пута покушаји превазилажења последица криза воде осећају да су предузете неадекватне мере, а ресурси су недовољни или неправедно расподељени.“ То су речи др Илине Начеве, руководиоца истраживачког пројекта "Социјално-психолошки ефекти кризе коју је изазвала пандемија Ковида-19." Последњих годину дана на пројекту ради 9 истраживача – психолога и антрополога, који истражују три основне групе људи: запослени родитељи деце млађе од 12 година; људи који су остали без посла или су променили радно место због кризе и људи са хроничним болестима на које, из једног или другог разлога, утиче свака фаза кризе. Пројекат се спроводи онлајн, а може да учествује свако ко попуни специјалан упитник доступан на страници пројекта на друштвеним мрежама. Реализација пројекта финансирана је средствима из Фонда за научна истраживања БАН.
"Као део научно-истраживачког рада спровели смо 45 разговора са представницима све три групе које су предмет нашег истраживања. Недавно смо сумирали најновије податке и већ можемо да у најгрубљим цртама дефинишемо тешкоће са којима се суочавамо за време кризе," каже др Цветелина Панчелијева с Института за истраживање становништва и човека БАН:
"Прикупљени подаци су подељени у две категорије – у првој су они на основи емоција које људи осећају током кризе изазване пандемијом. Страх је емоција коју учесници најчешће помињу у разговорима. У све три групе превагу има негативна емоционална позадина. Забележен је и већи ниво анксиозности, стреса, туге, али је страх на првом месту. Ово, наравно, није изненађење, али зато нас је изненадила чињеница да људи са хроничним болестима имају најнижи ниво страха у поређењу са припадницима остале две групе. Најзабринутији су родитељи и то из разлога да су се нашли у врло нетипичној за њих ситуацији, у којој треба да прилагоде своје личне и професионалне обавезе новонасталим условима. На другом полу су хронични болесници који имају најнижи ниво страха због једне своје специфичности, а то је – веће искуство, а отуда и већа флексибилност и отпорност на кризе. Реч је о људима који су наилазили на многе тешкоће у животу, укључујући и на здравственом плану. Оно што их забрињава је недостатак информација или противречне информације које добијају из различитих извора и немогућност да имају слободан приступ медикаментима који су им у већини случајева од виталног значаја."
И сама др Панчелијева је анализирајући резултате истраживања остала изненађена чињеницом да се у кризним ситуацијама најбоље сналазе људи који комбинују различите животне улоге, што није случај са особама које су фокусиране искључиво на развој своје каријере или на само једну, конкретну активност у свом свакодневном животу.
"Бугари који успевају да споје идентификацију, инклузију, припадност разним делатностима, у ствари су уједно и људи који успевају да се много боље сналазе у време здравствене кризе и кризе уопште," рекла је др Панчелијева у интервјуу Радио Софији – БНР.
Саставила: Гергана Манчева
Превела: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиjе: БГНЕС-архивa, Pixabay
У Националном војноисторијском музеју у Софији отворена је изложба „Глад 2.0“, која интерпретира фундаменталну тему глади у пет различитих аспеката: физичка глад, глад за самоодржањем, глад за безбедношћу, глад за истином и глад за будућношћу...
Максималне дневне температуре су још у јуну биле знатно изнад нормале. Топлотни талас који је захватио део Европе наставиће се у наредних десетак дана. Температура ће постепено расти, па се у већини места очекују максималне вредности између 37 и 42..
„Све мање Бугара у иностранству уписује своју децу у допунску школу, где се учи бугарски језик и култура“, рекла је дописниц и БНР Здравк и Масљанков ој Венета Ненкова, оснивачица Бугарске допунске школе „Асен и Илија Пејкови“ у Риму. На..
Након процеса који је трајао деценијама, данас се у Европском парламенту у Стразбуру и Савету ЕУ у Бриселу гласа о коначним одлукама о пријему..
Студентски протест под слоганом „Образовање је право, а не привилегија!“ одржаће се данас, 9. јула, у 18.00 ч, испред Софијског универзитета „Свети Климент..
Савет ЕУ за економска и финансијска питања (ЕКОФИН) једногласно је одобрио последња три акта за приступање Бугарске еврозони. Пре тога су европски..