Низом манифестација ће данас бити обележено 145 година од ослобођења Софије од Османлија. На данашњи дан 1878. године су руске снаге под командом генерала Јосифа Гурка, након низа борби у Руско-турском рату (1877-1878), ушле у Софију. У храму Свете Недеље, тада Светог Краља, у присуству генерала Гурка одржани су заупокојена служба у знак сећања на погинуле у рату и молебан за ослобођење града.
На данашњи дан становници Софије одају почаст и европским дипломатама које су далеке 1878. године помогле у очувању града. Турски командант Осман Нури паша је у ноћи између 3. и 4. јануара, док становници Софије очекују улазак руске војске, пре него што је напустио град наредио његово спаљивање. Вицеконзули Француске и Италије – гроф Леандер Франсоа Рене ле Ге и Виторио Позитано, били су категорични да у знак солидарности са локалним становништом неће напустити Софију. Њима су се придружили аустроугарски вицеконзул Јозеф Валдхарт и главни рабин града Габријел Алмоснино. Храбри чин дипломата довео је до укидања наредбе чиме је Софија спасена.
Данас ће у 10 часова у храму Свете Недеље у престоници поводом обележавања годишњице ослобођења Софије бити служен молебан захвалности палим борцима.
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..