Бугарска православна црква и верници 18. јануара славе успомену на Светог Атанасија Великог.
Свети Атанасије Велики, архиепископ Александријски (328-373) рођен је у Александрији, Египат, 296. године и сматран је зачетником новозаветног монаштва насталог крајем 3. и почетком 4. века у Египту. Светитељ је увелико допринео ширењу монаштва у Европи.
Бугарски народ поштује овог светитеља као заштитника снега и леда. У народу се верује да на тај дан Свети Атанасије одлази на белом коњу у шуму. Скида зимски капут и облачи свилену кошуљу говорећи: „Иди, зимо, дођи, лето!“ Стога Бугари верују да се после тог дана хладна зима повлачи и стиже сунчано пролеће.
Према предању, Свети Антоније Велики, кога православни хришћани славе 17. јануара, и Свети Атанасије су браћа близанци. Стога се на Дан Светог Атанасија Великог у неким крајевима Бугарске изводе ритуали братимљења, у нади да ће браћа Антоније и Атанасије чувати људе који се братиме.
На данашњи дан имендан имају сви који се зову Атанас, Атанаска, Наско, Насја, Асја, Настја, Начо, Тањо, Тинка, Тина, Живко, Живка.
Данас празнују и ковачи, ножари и поткивачи. Легенда казује да су Антоније и Атанасије биликовачи који су осмислили ковачка клешта.
На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице , која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. Грешница је успела да уђе у кућу у којој је боравио..
Велики уторак је дан за поуке и последња морална упутства . Сећамо се Исусових алегоријских прича којима се преносе моралне и духовне поуке. Исус Христос нам даје пример како да будемо дарежљиви попут сиромашне удовице која је Цркви дала све..
Страсна или Велика седмица је последња, седма недеља Великог часног поста која претходи Васкрс у. Ова недеља се зове страсна, јер на старословенском реч „страст“ значи страдање, трпљење и бол. Од давнина се назива Великом седмицом, а сваки њен дан..