Свако ко буде посетио Ризницу Хабзбурга у Бечу имаће прилику да види круну Стефана Бочкаја, за коју неки научници тврде да је припадала бугарским владарима Другог бугарског царства. (1185-1396). Према истраживачима, круна је израђена у Персији, тешка је 1,88 кг а висока 23,5 цм. Богато је украшена скупоценим камењем које је примитивно обрађено. На врху круне је зелено камење, вероватно смарагд. Бисери су поређани у радијалне линије, а у основи круне су два реда бисера. На предњем делу инкрустиран је крст.
Према запажањима једног мађарског истраживача који живи у Софији, круна бугарског владара Ивана Шишмана није нестала. У прилог његовим наводима говоре подаци које су изнели бугарски историчари, а према којима је за време 150-годишњег делимичног турског ропства у Мађарској Стефан Бочкај био кнез Трансилваније. Године 1605, када је дошао на чело кнежевине, султан Ахмет I му је на дар предао круну цара Ивана Шишмана, последњег владара Другог бугарског царства. Круна је данас позната као „Бочкај круна“. У ствари, Трансилванија, до оснивања мађарске државе, део је бугарске територије. Претпоставља се да је ову круну Шишман наследио од цара Калојана, а њему ју је 1204. године уручио папа. С друге стране, на фресци из 14. века у манастиру у селу Лесново, на западу Бугарске, приказан је српски цар Стефан Душан са скоро истом круном на глави.
Данас, 31. јануара 2025. године, биће емитован први ове врсте подкаст о бугарским православним црквеним општинама у иностранству – „Мост вере“ („Мост на вярата“). Идеја припада екипи Програма за иностранство БНР – Радио Бугарској, а реализује се..
Данас се навршава 131 година од рођења бугарског цара Бориса III, владара који је у колективном сећању свог народа остао упамћен као "цар-ујединитељ". Његов син, Симеон Сакскобурготски (Симеон Сакс-Кобург-Гота), у једном од својих ретких интервјуа,..
У митроплитској катедрали Свете Недеље у Софији архијереји БПЦ су служили заупокојену Свету литургију игуману светогорског манастира Зограф, Високопреподобном схиархимандриту Амвросију, који је након краће болести 27. јануара 2025. године уснуо у..
Васил Левски је бугарски револуционар и национални херој, који је својим животом и борбом за ослобођење Бугарске од Османлијске империје оставио..