У 76. години живота напустио нас је наш колега Асен Зидаров. Осим као дугогодишњи преводилац и спикер у уредништву на француском језику, Асен ће у нашим сећањима остати и са надимком „Бициклиста“. Пре неколико година је он у интервјуу Радио Бугарској изјавио да је на два точка пропутовао око 140.000 километара и додао да је три пута бициклом обишао Чешку. Међутим, његова права страст заувек ће остати рад на радију.
Током 39 година рада у уредништву на француском језику направио је и неколико стотина интервјуа, имао је ауторску емисију под насловом „Софија, љубави моја“, која се заснивала на репортажама из различитих софијских локалитета и веома се допадала слушаоцима у Француској и Белгији. Волео је да приказује слушаоцима како се буди његов град, како се појављују први пролазници…
Последња пасија Асена Зидарова била је фотографија. Године 2018. је у Дому синеаста у Софији приредио изложбу „Фото-фантазије“. Мајсторство и свесрдни рад којим је креирао сваку слику оживљавају објекте који често остају невидљиви за нас, иако су саставни део наше ужурбане свакодневице. Занимљиво је да иако увелико подсећају на уметничке слике, његове фотографије скоро и да нису обрађиване на рачунару, јер због проблема са очима Асен није волео да проводи много времена пред компјутером. Али и поред тога није одустао од фотографије. Говорио је да је срећан што је увек у животу био веран свом позиву.
Нека му је вечна слава!
Родбина, пријатељи и колеге ће се од Асена Зидарова опростити данас у 14.30 ч. у цркви Свете Софије.
Живот је укусан када је забаван! У то ће се убедити свако ко прелиста необичну књигу „Кувар за велику децу“ која се на тржишту појавила овог месеца. Она садржи 28 слатких и сланих рецепата… кроз стрипове, а дело је Аље Маркове. У њој је она објединила..
„Бугарска је једна од тачки где су концентрисане духовне снаге“ – категоричан је чувени исцелитељ и духовни учитељ Зор Алеф. Рођен је у Москви, одакле је његов отац Александар Руденко – руски песник, писац и преводилац, али је прве године свог живота..
Као мали је слушао породичну легенду о Левском и у машти цртао слику која је одисала снагом, храброшћу и непокољебљивошћу. Године 1971. је сликар Алцек Мишев прешао Гвоздену завесу како би могао да ствара слободно – право које му је било..