3. марта почела је изборна кампања за ванредне парламентарне изборе 2. априла, која је код нас 5. по реду у последње 2 године. Неуспели покушаји формирања владе и несугласице око измена Изборног законика којима су омогућене две опције за гласање на бирачким местима са преко 300 бирача – гласачким листићем или путем машине, повећали су скептицизам људи према изборном процесу. То показују резултати истраживања које је агенција „Егзакта“ спровела у периоду од 30. јануара до 4. фебруара 2023. годинемеђу 1.050 пунолетних Бугара у 70 насељених места. 

Према подацима истраживања, сваки трећи анкетирани Бугарин сматра да људи не гласају, јер су разочарани, неповерљиви и уморни од избора, а сваки пети осећа снажну нетрпељивост према политичкој елити, што демотивише Бугаре да гласају. С друге стране, 14% анкетираних наводи да људи не гласају, јер не могу да изаберу партију коју би подржали, док 13% већ не верује да избори могу да промене нешто – како у земљи, тако и за њих на личном плану. У исто време 7% износи став да расте неповерење у поштеност избора, избори се доживљавају као унапред одређени и изманипулисани, а гласање постаје бесмислено. Још 7% има потешкоћа са машинским гласањем и сумња у поузданост машинских резултата на крају изборног дана.

„Много сам разочарана у све политичаре. Видим да сви мисле прво на себе, па тек после на људе. А требало би да мисле прво на народ!“ – изјавила је жена у анкети дописнице БНР из Смољана и околине Радостине Чернокове.

Мушкарац пак у одговору на постављено питање цитира речи Христа Ботева:

„Лаж и ропство у овој пустој земљи владају!“ – изјавио је он и додао: „Он је то рекао и ја не бих могао да боље опишем ситуацију. Сви лажу и мажу!“

Слични су ставови анкетираних у Софији:

„Има већ две године откако сам престао да се информишем о било каквим политичким питањима и вероватно нећу гласати. Слушао сам и видео свакакве манипулација. Тешко да сам ја особа која може да се предомисли у последњем тренутку и одлучи да гласа за неког“, рекао је мушкарац средњих година.

На питање да ли би и у којој мери предизборне дебате помогле бирачима да се определе за кога ће гласати други мушкарац додаје:

„За мене оне нису толико важне, јер се најчешће фокусирају на ораторске вештине и харизму, а не толико на програм који бране кандидати за народне посланике. Не недостају и скандали који немају везе са политичким процесом и проблемима људи“.

Замор бирача је видљив и оправдан – сматра професор јавних комуникација на Новом бугарском универзитету у Софији проф. Росен Стојанов.

„Доста им је више да гласају за овог или оног и због жеље политичких партија да својим супротстављањем усијају атмосферу и натерају нас да гласамо. А можда се неки од већих актера радују слабијој излазности и од тога добијају политичке дивиденде, јер учествује само чврсто језгро којим се лакше манипулише“.

Директна последица свега тога је све већи проценат оних који свесно не желе да остваре своје бирачко право:

„Оно што је тренутно приметно јесте да главне политичке партије своје поруке усмеравају на своје чврсто језгро – наводи политиколог Милен Љубенов. - Да би нека велика партија остварила успех, она мора да пронађе поруке и привуче и бираче који се колебају, као и људе који трајно не гласају, јер су разочарани партијама и политичарима, али не и политичким процесом. За партије, или бар за оне које желе да управљају земљом, је важно да одзив бирача буде што већи”.

Предстоји да видимо да ли ће изборна кампања у наредних 26 дана допринети томе и каква ће бити представљеност бирача у новом 49. сазиву Народног собрања.

Саставио: Јоан Колев

Превела: Албена Џерманова

Фотографиjе: ЕПА/БГНЕС-архива