На данашњи дан пре 70 година обновљена је Бугарска патријаршија, чије је постојање прекинуто крајем 14. века, када је Бугарска пала под Османско царство. Обнављање Бугарске патријаршије је догађај од историјског значаја у вишевековној црквеној и политичкој историји Бугарске државе. Већ у доба Националног препорода бугарски патриоти су почели борбу у име те племените ствари. Први корак је био утемељивање Бугарске егзархије са седиштем у Цариграду 1870. године.
Крајем Другог светског рата Цариградска патријаршија је признала аутокефалност Бугарске православне цркве. Касније, 10. маја 1953. године, на Трећем црквено-народном сабору у Софији Бугарска православна црква је званично проглашена патријаршијом, а за патријарха је изабран Пловдивски митрополит Кирил.
Наредних година Бугарску патријаршију су признале све православне цркве и она је успоставила живу везу са њима. Бугарска православна црква се афирмисала међу осталим православним црквама и организацијама у свету.
27. јула 1961. године и Цариградска патријаршија је званично признала обновљену Бугарску патријаршију.
Превела и објавила: Албена Џерманова
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..