Ивањдан се увек празнује 24. јуна, када црква слави рођење Св. Јована Крститеља. Фолклорна традиција везује се за дан летње дугодневнице, када сунце „трепери“ и „игра“ док излази и креће пут зиме. У народу се верује да свети Јован тада облачи кожух и одлази да донесе зиму или да припремајући се за зиму, крпи кожух.

Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се отвара“, звезде „силазе на земљу“ да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ... Јављају се натприродна бића – вампири, змајеви и вилењаци. Девојке и невесте дочекују излазак сунца и на основу своје сенке дају предвиђања о здрављу и животу током године, нестинари у Странџи играју на жеравици, на другим местима се пале ритуалне ватре које су пројекција небеске ватре – Сунца.

• Ивањдан – лепа бајка о чудотворној моћи биљака

• Бугарске биљке најлековитије на Ивањдан

У софијском селу Доњи Богров Ивањдан се жељно ишчекује. Тамо се жене облаче у бело и рано ујутру одлазе да скупљају биље које је у том крају веома разноврсно. О овој традицији говори и материјал из ризнице Радио Бугарске:

• На Ивањдан тријумфује човек у хармонији са светлом и природом

На Ивањдан имендан славе Ењо, Енчо, Јана, Јанка, Јанко, Јанчо.

А ми им унапред честитамо песмом „Елин-пелин“ у извођењу Анастасије Костове, чувене интерпретаторке народних песама добруџанског фолклорног краја. Репертоар Анастасије Костове чини преко 250 народних песама, од којих се већина чува у Златном фонду БНР. Песма „Елин-пелин“ једна је од најпопуларнијих.

Текст: Красимир Мартинов

Превод: Свјетлана Шатрић