Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

О својствима лековитог блата или „црног злата“ Поморија

Фотографија: Rawpixel

Блато које се извлачи из Поморијског језера има историју која сеже хиљаду година уназад. Први подаци о овом природном феномену и његовим лековитим својствима датирају из 547. године пре нове ере, а Трачани су га звали „Свето језеро три нимфе“. Данас центар за лечење блатом Специјализоване болнице за рехабилитацију у оближњем граду Поморије годишње привуче више од 10 хиљада пацијената. Они долазе управо због поморијског блата којим се лече плекситис, дископатија, радиколитис, артроза и други поремећаји мишићно-коштаног система. Али поморијско блато је најпознатије по ефекту који има на репродуктивни систем. „Могу да кажем да ми имамо више беба него сви центри за вантелесну оплодњу заједно у Бугарској“, објашњава др Георги Продромов, који у санаторијуму ради већ 40 година, у интервјуу датом Данијели Костадиновој са БНР-Бургас.

Лековито блато се добија од алги које крајем јула и почетком августа падају на дно језера. А у комбинацији са животињским и фитопланктоном, у анаеробном, тј. аноксичном начину пропадања, језеро производи само 1 милиметар слоја лековитог блата годишње. „Осим тога, блато садржи све женске полне хормоне, као и мушки хормон тестостерон“, каже др Продромов и додаје:


Блато се користи на следеће начине: на првом месту имамо наношење, тј. цело тело се облаже блатом на температури од 37-38 степени. Имамо и блатне купке – то је вода из језера плус блато. Младим женама са репродуктивним проблемима се, поред блата које се наноси на тело, у родницу ставља блато са свим активним састојцима и противупалним дејствима. На тај начин се делује против упала и дисфункције јајника. Имамо и слане купке – користимо их за деликатније процедуре“.

Поморијско блато се ни у ком случају не препоручује оболелима од рака и пацијентима са проширеним венама, високим крвним притиском или срчаним тегобама.

А шта да кажемо људима који се мажу лековитим блатом на обали Поморијског језера и да ли могу да очекују исто лековито дејство као у санаторијуму?

„Када се изложи светлости, блато оксидира и после 2 сата постаје сиво, тј. више није црно, што значи да губи својства. Мора се чувати на одређеној температури, без директне сунчеве светлости, иначе хормони у њему нестају. Пола сата након мазања одређених делова тела, блато почиње да се суши и треба га одмах испрати“, препоручује др Продромов.


Лечење блатом може се користити и као превентивна мера за заустављање процеса дегенерације болести зглобова, сазнајемо од директорке санаторијума у ​​Поморију др Маргарите Михајлове:

„Имамо много пацијената који су, захваљујући томе што су дошли на време јер их је овамо упутио лекар специјалиста, одложили, па чак и избегли замену зглоба или операцију дискус херније. Ове операције доводе до компликација и много су скупље од профилактичког лечења.

Специјализована болница за рехабилитацију у Поморију дуго је инсистирала на доношењу Закона о очувању налазишта блата у Бугарској. Неопходно и хитно је да овај закон буде донет, јер се због низа измена и интервенција човека сваке године смањује салинитет Поморијског језера, а тиме се уништава и његово највеће богатство – лековито блато.

Текст: Венета Николова

Извор интервју Данијеле Костадинове – БНР-Бургас

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографиjе: Rawpixel, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Водећа италијанска платформа за путовања топло препоручује да у јесен посетите Софију

Блага клима, културни догађаји и могућности за упознавање локалне традиције – само су неки од разлога зашто да у јесен посетите Софију, пише водећи италијански портал за путовања siviaggia.it, који је недавно посветио опширни текст бугарској престоници...

објављено 28.8.25. 13.00

Бугари најчешће путују у суседне земље

У јулу 2025. г, број путовања бугарских грађана у иностранство порастао је за 16,8% у односу на јул 2024. г. Према подацима Националног завода за статистику, Бугари највише путују у – Грчку (261,7 хиљада), Турску (253,2 хиљаде), Румунију (91,7 хиљада),..

објављено 27.8.25. 13.45

У другом кварталу 2025. око 70% Бугара путовало само по Бугарској

У другом кварталу 2025. године забележен је раст туристичке активности Бугара од 4,1% у односу на исти период 2024. године. Према подацима Националног завода за статистику, путовало је 1,3 милиона Бугара. Искључиво за путовање по нашој земљи..

објављено 26.8.25. 16.24