Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Биланс поплава на црноморској обали

10
Фотографија: БТА

Након разорне поплаве која је задесила бугарско јужно Црноморје и четири изгубљена живота, почиње процена штете настале услед ове елементарне непогоде.

Обновљена је веза са Синеморцем тако да се већ може путовати. Нема становника угрожених поплавама, а поново је успостављена и копнена веза између два насеља у Цареву, где се јуче срушио мост. Данас треба да буде монтиран и понтонски мост између Царева и Ахтопола. Биће извршена и процена штете. 


Више информација сазнајемо од обласног управника Бургаса Пламена Јанева. Он је прокоментарисао и разне сумње које се увек јављају после оваквих непогода – занемаривање инфраструктуре од стране институција.

„Нажалост, четири жртве су чињеница, али за сада нема лица која се воде као нестала или за којима се трага. Наставља се рад на рашчишћавању и помоћи угроженима, извлачењу воде из хотела и приватних кућа. Пријављен је нестанак животиња које ћемо покушати да пронађемо. Биће именована комисија за процену штете, а треба да започне и провера стања одвода и јаркова Велеке како би се утврдило да ли осим обилних пљускова постоје и други узроци поплаве.“


Стојан Чајков је добровољац, администратор Фејсбук групе „Царево”, а ситуацију након поплава описао је као веома страшну. Много штете – на приватним кућама, на инфраструктури у граду, али мислим да ће ствари ићи на боље“, рекао је он за БНР. Шта је то што је потребно пострадалим подручјима и које радње координира, чујмо од Стојана:

„Заједно са мојом групом сам помогао другим људима који су хтели да нам дају смернице како би све било урашено што брже. Сви добровољци на терену давали су свој максимум, посебно у селима Кости и Бродилово, где је било најтеже. Не желим никога да браним, али ово је била непогода великих размера. Људи који имају више од 70 година кажу да не памте такву непогоду. Да ли смо ми као људи допринели томе, да ли је то од сече Странџе – тек треба да се анализира.“


У свим земљама у којима постоји проактивна политичка подршка за превазилажење проблема климатских промена, до ових промена је дошло након велике непогоде, прокоментарисао је за БНР Георги Стефанов из Коалиције за климу „Хвала Богу, Бугарска још није доживела непогоду таквих размера какве виђамо широм света“, истакао је Стефанов и додао да се повећање броја елементарних непогода у последњих 30 година, у односу на претходних 30, утростручило, а биће и све чешћа појава. „За Бугарску се скоро 60% главног ризика повезано са оваквим поплавама“, објаснио је Стефанов и додао да већ 20 година имамо низ стратешких докумената у различитим областима:


„Упркос томе, држава изостаје у смислу превенције“, истакао је еколог. „Код нас никада није направљена процена користи и трошкова. Колико ће ова штета коштати друштво и економију? Морамо их упоредити са трошковима које треба да направимо како бисмо спречили да се овако нешто догоди у будућности. Осигуравајућа друштва праве овакве финансијске анализе и успевају да оправдају цену осигурања из своје понуде. Наша држава нема политику осигурања. Могао би се успоставити систем који би се финансирао малим добровољним прилозима свих, како би се генерисала средства за надокнаду штете и страдалих у разним елементарним непогодама.“


Износи неопходни за обнову Царева после поплава биће велике – уверен је заменик председника општине Марин Киров:

„Општина је одмах предузела радње по питању санације, али до степена до којег сежу њене могућности. Реч је о чишћењу града и других насељених места, уклањању отпада, санацији мостова и других објеката. Надам се да ћемо за 1-2 месеца успети у томе и да ће се ствари нормализовати.“

Саставио: Јоан Колев

Извор: Интервју Силвије Великове

Фотографиjе: БТА, БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15