Након разорне поплаве која је задесила бугарско јужно Црноморје и четири изгубљена живота, почиње процена штете настале услед ове елементарне непогоде.
Обновљена је веза са Синеморцем тако да се већ може путовати. Нема становника угрожених поплавама, а поново је успостављена и копнена веза између два насеља у Цареву, где се јуче срушио мост. Данас треба да буде монтиран и понтонски мост између Царева и Ахтопола. Биће извршена и процена штете.
Више информација сазнајемо од обласног управника Бургаса Пламена Јанева. Он је прокоментарисао и разне сумње које се увек јављају после оваквих непогода – занемаривање инфраструктуре од стране институција.
„Нажалост, четири жртве су чињеница, али за сада нема лица која се воде као нестала или за којима се трага. Наставља се рад на рашчишћавању и помоћи угроженима, извлачењу воде из хотела и приватних кућа. Пријављен је нестанак животиња које ћемо покушати да пронађемо. Биће именована комисија за процену штете, а треба да започне и провера стања одвода и јаркова Велеке како би се утврдило да ли осим обилних пљускова постоје и други узроци поплаве.“
Стојан Чајков је добровољац, администратор Фејсбук групе „Царево”, а ситуацију након поплава описао је као веома страшну. Много штете – на приватним кућама, на инфраструктури у граду, али мислим да ће ствари ићи на боље“, рекао је он за БНР. Шта је то што је потребно пострадалим подручјима и које радње координира, чујмо од Стојана:
„Заједно са мојом групом сам помогао другим људима који су хтели да нам дају смернице како би све било урашено што брже. Сви добровољци на терену давали су свој максимум, посебно у селима Кости и Бродилово, где је било најтеже. Не желим никога да браним, али ово је била непогода великих размера. Људи који имају више од 70 година кажу да не памте такву непогоду. Да ли смо ми као људи допринели томе, да ли је то од сече Странџе – тек треба да се анализира.“
У свим земљама у којима постоји проактивна политичка подршка за превазилажење проблема климатских промена, до ових промена је дошло након велике непогоде, прокоментарисао је за БНР Георги Стефанов из Коалиције за климу „Хвала Богу, Бугарска још није доживела непогоду таквих размера какве виђамо широм света“, истакао је Стефанов и додао да се повећање броја елементарних непогода у последњих 30 година, у односу на претходних 30, утростручило, а биће и све чешћа појава. „За Бугарску се скоро 60% главног ризика повезано са оваквим поплавама“, објаснио је Стефанов и додао да већ 20 година имамо низ стратешких докумената у различитим областима:
„Упркос томе, држава изостаје у смислу превенције“, истакао је еколог. „Код нас никада није направљена процена користи и трошкова. Колико ће ова штета коштати друштво и економију? Морамо их упоредити са трошковима које треба да направимо како бисмо спречили да се овако нешто догоди у будућности. Осигуравајућа друштва праве овакве финансијске анализе и успевају да оправдају цену осигурања из своје понуде. Наша држава нема политику осигурања. Могао би се успоставити систем који би се финансирао малим добровољним прилозима свих, како би се генерисала средства за надокнаду штете и страдалих у разним елементарним непогодама.“
Износи неопходни за обнову Царева после поплава биће велике – уверен је заменик председника општине Марин Киров:
„Општина је одмах предузела радње по питању санације, али до степена до којег сежу њене могућности. Реч је о чишћењу града и других насељених места, уклањању отпада, санацији мостова и других објеката. Надам се да ћемо за 1-2 месеца успети у томе и да ће се ствари нормализовати.“
Саставио: Јоан Колев
Извор: Интервју Силвије Великове
Фотографиjе: БТА, БГНЕС
Ванредни парламентарни избори одржани 27. октобра донели су још шароликији састав бугарског парламента него што су прогнозе наговештавале. Иако се предвиђало да ће у Народном собрању своје место наћи чак девет странака, коначни резултати, које је..
Бесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..