Молекуларна медицина, медицинска хемија, биохемија, молекуларна патологија, молекуларна фармакологија неке су од тема, којима се проф. Будин Михов бави 30 година.Сам каже да је научник светске класе, а обим његових радова доказује да када је човек одан науци, једина граница за њега је хоризонт.
Своју прву књигу – „Електрофореза. Теорија и пракса“, проф. Будин Михов објављује на немачком, а затим је издата на енглеском у Великој Британији. И данас она остаје највећи научни рад у свету из области на електрофорезе. Ипак, прави понос професора биохемичара је његов фундаментални рад „Енциклопедија молекуларне медицине“, који временом обогаћује.
Једна његова књига изазива посебно интересовање читалаца и то у светским размерама – „Хемија у медицини”. Из ње црпе знање како студенти медицине, тако и многи професори и људи из праксе. Интересовање показује и Издавачка кућа Универзитета у Кембриџу (Cambridge University Press), која је већ потписала уговор са бугарским професором и након пола године издаће његов научни рад.
Будин Михов је одрастао у породици др Миха Михова, који је међу најпознатијим лекарима у граду Русеу. Интересовање за медицину показао је још као дете, а касније је, као студент Медицинског универзитета у Софији, дошао до увида да, да би разумео патогенезу*, мора да стекне знање о молекулама и атомима у ћелијама. Данас је професор уверен да се само на тај начин могу схватити сами механизми лекова. „Ови механизми су у основи болести, али су они и кључ за њихово лечење и објашњавају како делују антибиотици, хормони, стероидни лекови – све зависи од атома и молекула у ћелији“, каже он.
„Механизми интеракције на молекуларном нивоу морају се све више познавати и треба откривати нове лекове за лечење до сада неизлечивих болести. Да ли за 100 или више година, људски живот ће бити продужен“, каже проф. Будин Михов у интервјуу Радио Бугарској.
Он сматра да је велика одговорност написати књигу коју ће користити различите медицинске специјалисте широм света. „Осим тога, по програмима Универзитета у Кембриџу изводи се настава за студенте не само у Енглеској и САД, већ и у Канади, Аустралији, Азији“, додаје научник који говори три језика. Његов успех долази након више година напорног рада. Каже да прати најновије публикације водећих универзитетских центара у Немачкој, САД, Русији, Енглеској. За своје књиге не рачуна на помоћ асистената и сарадника, него све сам припрема и уређује.
„Тренутно је мој најважнији задатак да издам књигу „Хемија у медицини“, која треба да буде на нивоу, јер сматрам да је то мој позив и обавеза. Она ће бити намењена лекарима и студентима медицине у целом свету. Имам и још један уговор са издавачким кућама из Бостона и Берлина о издавању књиге „Молекуларна медицина“ која ће садржати 1.600 страница. Не бих могао да напишем толико обиман рад, да не црпим снагу и инспирацију из природе. Много волим планину и често одлазим у планине у околини Софије. То ми одржава тонус, то је и моја разонода, а остало време радим на књигама“, каже у закључку проф. Будин Михов
*Патогенеза представља механизам настанка и развоја болести и њених појединачних манифестација на различитим нивоима у организму, од молекуларних поремећаја до промена у органима и системима.
Аутор: Гергана Манчева
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: Гергана МанчеваАлександра Торлакова је нова звезда бугарске заједнице у Лас Вегасу. Иако има само 23 године и са друге стране океана живи и ради тек две године, млада уметница, Софијанка по рођењу, већ је нашла своје место у артистичким круговима овог америчког..
Он је дете транзиције, рођен је крајем 1989. године у Софији. Каже да је као и многи други људи одрастао уз филмове о кунг-фуу и мистици манастира Шаолин у Кини. Тренирао је аикидо, похађао курс инструктора на Академији Бера Грилса у Великој Британији,..
Готово да нема дечака који није пожелео да постане астронаут. Понекад, међутим, иако ређе, о томе маштају и девојчице, а најбољи доказ за то је светска путница Изабела Шопова. Наиме, највећи херој њеног детињства био је ни мање ни више него Јуриј Гагарин..