Они су међу нама и тешко их је разликовати од свих осталих Бугара јер одлично владају бугарским језиком и уклапају се у наше друштво...
Међутим, по чему се заједница банатских Бугара разликује од осталих бугарских грађана?
Банатски Бугари су бугарски исељеници католичке вере који више од 300 година живе изоловано у области Банат, на територији данашње Румуније и Србије. Они су људи који вековима успевају да опстану сами и чувају свој идентитет. Пишу латиничким писмом, а њихов оригинални говор из 17. века представља други књижевни облик бугарског језика. На њему је стварана књижевност, фолклор и поезија, сазнајемо из савремених истраживања научника БАН. Невелика заједница банатских Бугара, међутим, и данас живи на територији Бугарске.
Разлог доласка Бугара из Баната је историјски
Након гушења Чипровског устанка 1688. године велик део бугарских католика у региону потражио је спас у Аустроугарској, с чијом католичком заједницом одржава блиске везе. Тамо су им обезбеђени добри услови живота, добили су земљу и могућност за преживљавање. Након тога је уследило неколико таласа пресељења, који се настављају и у 18. веку. Уз велике напоре и упорност, успели су да пренесу своју културу и тиме је сачувају од заборава. После Ослобођења Бугарске (1878), немали део банатских Бугара вратио се у Бугарску. Село Бардарски геран, у северозападној Бугарској, слови за својеврсну престоницу банатских Бугара у Бугарској. Сваке године тамо се одржавају традиционални сусрети припадника банатске заједнице – прилика да млади науче више о својим коренима, традицији и идентитету.
Недавно је у Софији одржан још један у низу сусрета, којем је претходила научна сесија посвећена њиховој култури, језику и књижевном стваралаштву. Окупљање потомака банатских Бугара организовало је Удружење банатских Бугара код нас, чији је председник Светлана Караџова, докторанд БАН:
„Ја сам 100% чистокрвна банатска Бугарка, родом из Бардарског герана, највећег села у којем живе банатски Бугари у нашој земљи. Док год постоје људи који говоре овим језиком, он ће опстати.
Поносна сам на своје порекло, оно нас чини посебним и ми смо узор за то како једна заједница може да опстане у тешким условима. Ако је банатски бугарски други облик бугарског језика, ја не видим проблем да се препозна да они који га користе, у ствари, говоре бугарским књижевним језиком. Постоје и друге варијанте савременог бугарског језика. Тако да сви људи који негују свој дијалект, своје наречје, говор, где год да живе, они су Бугари и чувају своју варијанту бугарског језика. И ово је богатство нашег језика, које морамо чувати."
Осим старог палћенског језика, којим говоре житељи села Бардарски геран, између православних Бугара и банатских католика постоје и друге разлике. Већина их је на нивоу свакодневног живота, каже Марија Вачкова Ронкова из Бардарског герана:
“Разлика има и у кухињи, у празницима. Верске празнике обележавамо другачије него православни хришћани. Породице су нам веома повезане, помажемо једни другима, а наш традиционални поздрав гласи: „Фалмес!“, што значи: „Хвалимо Исуса“, а одговор на овај поздрав гласи: „Овеки“, тј. „вовеки“, по томе се познајемо и разликујемо ми, банатски Бугари. Ми смо Бугари и не одричемо се свог народа, међутим, ми чувамо и свој идентитет банатских Бугара и урадићемо све за очување свега што је везано за палћенску културу и језик,“ рекла је на крају нашег разговора Марија Вачкова Ронкова.
Прочитајте још:
Банатски Бугари донирали новац за изградњу капеле-костурнице у Чипровцима
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: bardarskigeran.eu, Facebook / Svetlana Karadzhova, Гергана Манчева, БНР-ВидинИстраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...