Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч је о тродневном карневалском весељу, које траје од понедељка до среде пред почетак Великог поста код католика.
У овој традицији типичној за Банат нема познатих нам „кукова“ или „кукера“ који носе страшне животињске маске – пагански обичај који се задржао на нашим просторима. У основи карневалских игара код банатских Бугара стоји „позориште обрнутих улога“ у којем учесници замењују улоге – мушкарац преузима улогу жене, а жена улогу мушкарца, краљ постаје просјак, а просјак - краљ. То је време каоса и весеља, прихватања непознатих емоција које је изазвао сусрет с непознатим и неочекиваним. Овако банатски Бугари из Бардарског герана описују свој највећи празник.
Традиција је, међутим, прекинута за више од четири деценије, јер су је власти забраниле. А о томе да су у Фаршангама до 1944. године у селу Бардарски геран учествовали сви - млади и стари, сиромашни и богати људи, сведочи књига „Традиционални живот и култура банатских Бугара.“ Из ње сазнајемо да је већ у понедељак у недељи уочи Великог поста све већ било спремно за карневалски фестивал. Старији људи окупљали су се по кућама и кафанама и пили кувану ракију и вино, а неки су чак кували ракију испред својих кућа и служили пролазнике. Улицама су пролазиле поворке момака и девојака, који су обилазили куће и гостовали на прељама.
У карневалским поворкама су учествовали и старији мушкарци и жене, који су у групама обилазили улице. Маскиране учеснике у празничним поворкама зову „мошуле“ (преправљени). Мушкарци се обично облаче у женску одећу, а жене у мушку. Тог дана се сви труде да буду што смешнији и забавнији, сви се веселе, врата свих кућа су отворена и сваки гост је добродошао, а на огњишту се прже „калбаси и месу“ (кобасице и свињско месо).
Ове године ће се фестивал одржати 10. и 11. фебруара. Банатски Бугари ће поново дочекати своје госте у „својој престоници“ – селу Бардарски геран. Из тог села је и 80-годишња Марија Вачкова Ронкова, која с великим узбуђењем очекује овај празник јер је он симбол уједињења свих банатских Бугара:
„Празник Фаршанге је дан на који се коље прасе, ми то зовемо „убијање“ јер се узима крв прасета. Користимо је у припреми наших традиционалних деликатеса. На празник долазе и многи гости који нису банатски Бугари, али желе да купе и пробају наше меснате производе. Жене се облаче као мушкарци, а мушкарци као жене – и овако нашминкани и у хаљинама крећу да терају зле духове, јер свако треба да се смири пред Богом пре почетка Великог ускршњег поста. Уз то, постоји још један обичај који се изводи за време овог празника, а то је обичај да се брбља. Ево шта представља обичај у којем учествују деца – у суд с водом стављају ситниш и свако треба да устима ухвати и извади новчиће. И ми смо се као деца радовали док смо вадили новчиће. Данас се овај обичај изводи испред нашег етнографског музеја. Организује га сеоска општина,“ рекла је Марија Ронкова.
Фестивал у Бардарском герану је отворен за све који желе да учествују.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: farsangji.com, facebook.com/farsangji, Народно читалиште „Уједињење 1923” с. Бардарски геран, БГНЕС
Село Турија, у подножју Старе планине, дочекује преко хиљаду учесника Националног фестивала игара под маскама "Старци у Турији". У овогодишњем издању фестивала 30. марта учествоваће 28 група из свих крајева Бугарске. Сваке године овај догађај..
Овогодишње, 25. по реду издање фестивала „Кукерландија“ првобитно је требало да траје четири дана – од 14. до 17. марта, али је због кончине Патријарха бугарског Неофита један део програма отказан, саопштила је Општина Јамбол. Данас ће више од 3.000..
Данас свој 80. рођендан слави један од најпознатијих кларинетиста у Бугарској – Никола Илијев. Рођен 7. марта 1944. године у асеновградском селу Конуш, он је одрастао у музичкој породици – његова мајка пева народне песме, а већина рођака свира на..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче..
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и..