Фаршанге је највећи пролећни празник, због којег се потомци банатских Бугара из Србије, Румуније и бугарског села Бардарски геран враћају у своја родна места. Назив фаршанге потиче од мађарске речи Farsang и немачке Fasching, која означава „карневал.“ Реч је о тродневном карневалском весељу, које траје од понедељка до среде пред почетак Великог поста код католика.
У овој традицији типичној за Банат нема познатих нам „кукова“ или „кукера“ који носе страшне животињске маске – пагански обичај који се задржао на нашим просторима. У основи карневалских игара код банатских Бугара стоји „позориште обрнутих улога“ у којем учесници замењују улоге – мушкарац преузима улогу жене, а жена улогу мушкарца, краљ постаје просјак, а просјак - краљ. То је време каоса и весеља, прихватања непознатих емоција које је изазвао сусрет с непознатим и неочекиваним. Овако банатски Бугари из Бардарског герана описују свој највећи празник.
Традиција је, међутим, прекинута за више од четири деценије, јер су је власти забраниле. А о томе да су у Фаршангама до 1944. године у селу Бардарски геран учествовали сви - млади и стари, сиромашни и богати људи, сведочи књига „Традиционални живот и култура банатских Бугара.“ Из ње сазнајемо да је већ у понедељак у недељи уочи Великог поста све већ било спремно за карневалски фестивал. Старији људи окупљали су се по кућама и кафанама и пили кувану ракију и вино, а неки су чак кували ракију испред својих кућа и служили пролазнике. Улицама су пролазиле поворке момака и девојака, који су обилазили куће и гостовали на прељама.
У карневалским поворкама су учествовали и старији мушкарци и жене, који су у групама обилазили улице. Маскиране учеснике у празничним поворкама зову „мошуле“ (преправљени). Мушкарци се обично облаче у женску одећу, а жене у мушку. Тог дана се сви труде да буду што смешнији и забавнији, сви се веселе, врата свих кућа су отворена и сваки гост је добродошао, а на огњишту се прже „калбаси и месу“ (кобасице и свињско месо).
Ове године ће се фестивал одржати 10. и 11. фебруара. Банатски Бугари ће поново дочекати своје госте у „својој престоници“ – селу Бардарски геран. Из тог села је и 80-годишња Марија Вачкова Ронкова, која с великим узбуђењем очекује овај празник јер је он симбол уједињења свих банатских Бугара:
„Празник Фаршанге је дан на који се коље прасе, ми то зовемо „убијање“ јер се узима крв прасета. Користимо је у припреми наших традиционалних деликатеса. На празник долазе и многи гости који нису банатски Бугари, али желе да купе и пробају наше меснате производе. Жене се облаче као мушкарци, а мушкарци као жене – и овако нашминкани и у хаљинама крећу да терају зле духове, јер свако треба да се смири пред Богом пре почетка Великог ускршњег поста. Уз то, постоји још један обичај који се изводи за време овог празника, а то је обичај да се брбља. Ево шта представља обичај у којем учествују деца – у суд с водом стављају ситниш и свако треба да устима ухвати и извади новчиће. И ми смо се као деца радовали док смо вадили новчиће. Данас се овај обичај изводи испред нашег етнографског музеја. Организује га сеоска општина,“ рекла је Марија Ронкова.
Фестивал у Бардарском герану је отворен за све који желе да учествују.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: farsangji.com, facebook.com/farsangji, Народно читалиште „Уједињење 1923” с. Бардарски геран, БГНЕС
XIV Светско првенство у фолклору "World folk 2024" одржаће се 29. и 30. августа у Несебру и црноморским летовалиштима Сунчев брег и Свети Влас. Првенство почиње вечерас у амфитеатру „Жана Чимбулева“, у старом делу Несебра. Догађај је..
Концерт под насловом „Фолклорни форум“ обрадоваће љубитеље народне музике данас, од 19.00 часова, на сцени „Пуж“ у Морском врту Бургаса. Публика ће имати прилику да ужива у извођењима народних песама и игара из Бугарске, Румуније и Словачке...
Народне песме и игре ће и ове године окупити љубитеље бугарског фолклора у Жеравни. Овогодишње издање Фестивала народне ношње одржаће се између 23. и 25. августа. „Обучени у народне ношње како би се вратили век и по уназад, у најбугарскије време,..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче..
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и..