Бугарски послодавци се годинама жале на недостатак високо и ниско квалификованог кадра. Према подацима Бугарске конфедерације за запошљавање, људи са одговарајућом стручном спремом могу се наћи за само 30% отворених радних места на тржишту рада. Као главни разлог за то из Конфедерације наводе старење становништва, док млада генерација још није спремна или неће да изађе на тржиште рада.
Није занемарива и чињеница да се наставља одлив радно способних људи, који привучени бољим условима рада и живота одлазе у развијеније европске земље. Дисбаланс између понуде и потражње кадрова је на добром путу да постане трајан тренд у Бугарској, коментаришу стручњаци.
Једини и за сада недовољно искоришћен начин за обезбеђивање радне снаге за бугарску привреду је привлачење радника из иностранства. Само у 2023. години укупан број људи из трећих земаља, који су добили дозволу за рад у Бугарској, премашује 23.000. Сваке године један од водећих синдиката у земљи – Конфедерација независних синдиката Бугарске, прикупља податке за потребе истраживања о привременој радној миграцији и њеној улози на тржишту рада Бугарске. Према извештају синдиката, имамо веома шаролику слику када је реч о државама из којих долазе страни радници.
„Прошле године су дозволу за рад у Бугарској добили многи држављани Украјине, Узбекистана, Киргистана, Турске. Међутим, пажњу привлачи и велики број радника који долазе из Бразила, САД, Непала, Тајвана и других далеких земаља,“ рекла је у интервјуу за Радио Бугарску Атанаска Тодорова, синдикални стручњак за тржиште рада, радну миграцију и мобилност. Највише странаца се ангажује у сектору грађевинарства, на другом месту су они у прерађивачкој и шивачкој индустрији. За само годину дана је број страних радника у Бугарској порастао 66%,“ рекла је Атанаска Тодорова:
„Прошле године је скоро 40% оних који су добили дозволу за боравак и рад још у првих шест месеци напустило Бугарску и отишло у друге европске земље. Проблем мањка радне снаге и увоз исте из земаља ван ЕУ повезан је с тим да послодавци не успевају да задрже ове раднике у Бугарској. И ту треба добро размислити шта послодавац може да понуди, посебно у категорији краткорочно ангажованих радника јер су им плате најнеатрактивније, исто то важи и за бугарске раднике. Тако, рецимо, у туризму су им примања блиска минималној плати. У грађевинском сектору су плате веће, али су зато услови рада не тако добри. Дакле, упркос великом броју радних дозвола које су издате страним држављанима у 2023. години, награђивање рада остаје највећи изазов. А један од циљева економских миграната је да новцем који зараде издржавају своје породице. Исто као и код Бугара који раде у иностранству,“ закључила је Атанаска Тодорова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: freepik.com, БТА, архив, get-workers.euЕргелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...
Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
У сени прошлонедељног одобрења новог састава Европске комисије, који је пре два дана званично преузео дужност, остало је још једно значајно дешавање –..