На иницијативу бугарског дипломате Најдена Герова 11. маја 1851. године. у епархијској школи „Свети Ћирило и Методије“ у Пловдиву организован је први празник. Године 1857. у бугарској цркви Светог Стефана у Цариграду прослављен је дан Свете браће, када је одржана и служба за Светог Ивана Рилског. Дана 11. маја 1858. године, овај дан обележен је и у Старој Загори (тада Ески Зара) на предлог учитеља С. П. Иванова „божанском службом“ и дирљивим говором о животу и делу Ћирила и Методија. После 1878. године 11. мај је постао школски празник словенских првоучитеља у оквиру Бугарске егзархије. Увођењем грегоријанског календара после 1916. године, Дан твораца трећег писма у уједињеној Европи 24. маја обележавају Бугари широм света. То је званични празник у календару бугарских грађанских празника, формулисан као Дан Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске књижевности.

Мисионарска делатност Ћирила и Методија обухватала је превођење најважнијих црквених књига на словенско-бугарски језик, чиме су Света браћа прекршила догму проповедања на само три тадашња света језика у богослужењу: хебрејском, грчком и латинском. Оптужени су за јерес, али је после драматичне борбе, Римска црква словенско-бугарски језик признала као званични богослужбени језик. 

Према речима чешког археолога проф. Зденека Кланице, великоморавски архиепископ Методије сахрањен је у јужноморавском селу Микулчице које се налази на територији данашње Чешке. Ово је једно од места које привлачи Бугаре из Чешке, Словачке, Мађарске, Аустрије и Немачке, као и странце који желе да одају почаст светитељу.

Фотографије: БГНЕC,  Александра Делова