Недостатак медицинског кадра – назире ли се светло на крају тунела?

У току је Европска недеља јавног здравља (EUPHW). Реч је о иницијативи коју на годишњем нивоу организује и координира Европско удружење за јавно здравље (ЕEUPHA), а од 13. до 17. маја ове године одржава се већ шести пут. Има за циљ да подигне свест о јавном здрављу и промовише сарадњу унутар јавно-здравствене заједнице у Европи, а овогодишњи мото је „Здравље је политички избор!“. Акценат је стављен на укључивање теме здравља на политички дневни ред, јер политичке одлуке могу имати дугорочан утицај на здравље становништва, образовање, животну средину и социјалне услуге.

У нашој земљи, ово је повод да се, поред здравствене политике, сагледа и низ проблема у овом сектору, међу којима се издваја проблем обезбеђивања довољног броја медицинских сестара у здравственим установама. У том погледу, индикативне су речи Мине Иванове, која се овим послом бави од 1965. године. Иако има 79 година, још увек ради у вртићу у граду Алфатар.

„Због недостатка кадра замолили су ме да почнем радити у вртићу уз услов да останем годину дана, али радим већ 7 година. Већ две године подносим захтев за прекид радног ангажмана по завршетку школске године, али сваки пут траже да останем.“

Недостатак кадрова доводи до сталног повећања просечне старости медицинског особља. Мина Иванова признаје да од првог дана, када је почела радити у Окружној болници у Силистри, њена плата није била на задовољавајућем нивоу. Због тога има и веома ниску пензију, а према њеним речима, „недостатак кадрова у потпуности је последица ниских плата“.

„Све колегинице са којима одржавам везу раде на неколико места. Наша професија је тешка, а када радите на више страна, не можете посао обављати адекватно.“

Младе медицинске сестре су одлично припремљене, потврђује проф. Галина Чанева, продекан Факултета за јавно здравље Медицинског универзитета у Софији, која није изненађена чињеницом да госпођа Иванова и даље ради упркос томе што има скоро 80 година – „она ову професију доживљава као личну одговорност, јер схвата да нема кадра и жели да помогне“. Здравствене установе, међутим, треба да спроводе политику за привлачење и задржавање особља.

Медицински универзитет у Софији на смер за медицинску сестру годишње прима око 150 студената, али обично их се пријави око 200, понекад и више, тако да сваке године успевамо да одржимо уписну квоту од 150 студената“, објашњава проф. Чанева.

„Поређења ради, могу вам рећи да су нам колеге из Лиона објасниле да врше селекцију између 10.000 кандидата од којих бирају 100, с том разликом да је у Француској професија медицинске сестре престижна.“

Осим на Медицинском универзитету, смер за медицинску сестру већ другу годину постоји и на Националној спортској академији „Васил Левски“.

„Прошле године предали смо документацију Агенцији за акредитацију и извршили упис прве генерације медицинских сестара. Главни мотив који нас је водио у доношењу ове одлуке је, пре свега, огроман дефицит ове врсте стручњака у Бугарској, ЕУ и свету“, објаснио је за БНР-Софија генерални секретар НСА – проф. Иван Мазнев. „Други разлог је тај што се код нас већ више од 75 година школују кадрови за други смер – кинезитерапију или, како је у свету познатије, физиотерапију. Имамо одговарајући ресурс наставног особља и услове за почетак извођења ове врсте наставе.“

Према речима проф. Мазнева, проблем ниских плата медицинских сестара постоји, али постоје и изузеци.

„Велике болнице које имају довољно финансијских средстава обезбеђују пристојне зараде за ову врсту стручњака, међутим, за мање болнице проналажење кадрова представља озбиљан проблем.“

Како решити овај проблем и променити негативни тренд дефицита кадра – одговор на ово питање још увек није пронађен:

„Повећање плата наставника довело је до значајног пораста интересовања за наставне смерове. Плата је изузетно значајна, али не подлеже државној регулативи, пошто су здравствене установе трговачка друштва, чак и онда када су у власништву државе или општине“, подсећа проф. Мазнев.

Амбиција Националне спортске академије је да својим студентима обезбеди посао у водећим медицинским установама у нашој земљи, а до тада – да им понуди добре услове за студирање, студентске домове, као и да за већину њих, кроз стипендије покрије трошкове школарине.

Саставио: Јоан Колев

Извор: интервјуи Тање Милушеве, Силвије Великове са БНР-Хоризонт и Лили Големинове са БНР-Радио Софије

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Рixabay, Rawpixel, БНР-Видин

Подели

Недостатак медицинског кадра – назире ли се светло на крају тунела?

Више из ове категориjе

Стварање изборне јединице за иностранство ће спречити могуће манипулације гласовима наших сународника у иностранству

Зашто улице у Прагу носе имена по бугарским будитељима

Нови тим Урсуле фон дер Лајен: Да ли ће бити постигнут „пакетни договор“ за одобрење свих еврокомесара?

85% сведока уличног узнемиравања не зна како да реагује