Интересовање за изучавање бугарског језика у Словачкој датира од пре скоро једног века. Године 1919. у Братислави је основан Универзитет Коменског – најстарија словачка високошколска установа. Две године касније, основан је и Филозофски факултет на којем су заступљене друштвено-хуманистичке науке. На њему су у школској 1925/1926. години уведене студије бугарског језика и књижевности.
„Бугарска азбука је тајанство које подстиче младе људе у Словачкој да изучавају наше писмо,“ каже др Миглена Михајлова – Поланска, која је од 2018. године лектор за бугарски језик на Катедри за словенску филологију на Филозофском факултету Универзитета Коменског. С њом смо разговарали у Бугарском културном институту у Братислави.
„Бугарски језик је почео да се у Словачкој изучава већ далеке школске 1925/26. године, у оквиру семинара и вежби које је држао један Рус – проф. Валериј Погорелов, који је пре тога радио на кратко као професор у тадашњој Првој мушкој гимназији у Софији (између 1920. и 1923). Након тога се бугарски језик предавао под различитим облицима, на различитим курсевима, а од 1964. године успостављен је лекторат за бугарски језик, за који бугарска страна бира и шаље лектора. Данас се бугаристика изучава на два смера – „Усмено и писмено превођење“ у комбинацији с другим страним језиком и „Словенска истраживања“ – релативно нов смер на коме се учење бугарског комбинује са другим словенским језиком – српским, хрватским, пољским или словеначким језиком. Пре две године завршила је прва генерација студената на овом смеру.“
Наставу бугарског језика на Универзитету Коменског воде бугариста проф. Марија Добрикова и бугарски лектор др Миглена Поланска. Оне држе вежбе и предавања из бугарског језика, граматике, књижевности, упознавају студенте са различитим врстама превода, као и с географијом, историјом и културом наше земље. Од ове школске године бугаристи у Братислави се могу похвалити и докторандом.
Бугарски језик и књижевност у Словачкој, поред студената, уче и ученици Бугарске средње школе „Христо Ботев“ у словачкој престоници, коју од 1948. године подржава Бугарска. Често по завршетку ове школе млади људи се одлучују да своје образовање наставе на Универзитету Коменског где могу да унапреде своје знање бугарског језика.
Шта заправо наводи једног Словака да пожели да учи бугарски језик?
"Сваке године примамо нове студенте, који желе да уче бугарски језик. Мотиви су им различити. Знате да је још крајем 19. века почела емиграција бугарских баштована. И дан данас на овим просторима живе њихови потомци, неки од којих су одлучили да уче бугарски језик управо из разлога да боље упознају своју домовину, корене. Други разлог је тај што, иако словенски народ, овде се веома мало зна о егзотичном Балкану, који желе да боље упознају. Дакле, други фактор је радозналост и жеља да науче језик једног древног народа и културе о којој су слушали. И заиста, нема Словака који не зна ко су браћа Ћирило и Методије. Овде је пре неколико година спроведена анкета: Ко је најпознатији Словак миленијума? „Ђирило и Методије“ био је други најчешћи одговор анкете. Међутим, само мали број зна да су ученици свете браће након прогона наставили њихово дело у Бугарској. А писмо које су створили главни је разлог да наши студенти пожеле да уче бугарски језик. Јер, према њиховим речима, оно је занимљиво и тајанствено.“
Миглена Михајлова-Поланска је већ шест година лектор бугарског језика. Идеју је прихватила као изазов.
„Радим на Институту за бугарски језик при БАН, који ме је упутио на рад у својству лектора за бугарски језик. Прихватила сам то као нови изазов, осим тога, није ми страна настава бугарског као страног језика. И у Бугарској сам предавала страним студентима. Поред тога, дипломирала сам на групи бохемистика на Катедри за словенску филологију. Знала сам и мало словачког, ипак су то блиски језици. Сазнала сам да и овде постоји бугарска школа где наш син може да настави своје школовање. Тако сам почела да радим на универзитету у Братислави. Живот овде је миран, људи су љубазни. Добро нам је овде,“ рекла је др Миглена Поланска, лектор за бугарски језик на Универзитету Коменског у Братислави.
Прочитајте још:
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Красимир Мартинов, Универзитет Коменског у БратиславиИстраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...