Ћемане (гадулка) није међу музичким инструментима који се често могу чути на светским сценама. Свирати на ћеманету на савремени начин, с репертоаром који обухвата различите музичке жанрове и стилове, није посао за аматере. Како би „припитомили“ овај инструмент“ потребно је много труда, посвећености и великог професионализма. Тек тада ће вам открити себе и понудити цео свет. Управо то се догодило на самом почетку каријере младог ћеманисте Димитра Гугова. Након скоро четврт века проведених у Француској, виртуозни музичар креће на европску турнеју током које ће, поред наступа са својом групом „Варварске виолине“, одржати и самосталне концерте. Станице његове турнеје по Европи су Аустрија, Немачка, Пољска и неколико градова у Француској. Пре свог концерта, који ће у суботу, 25. маја, одржати у Лијежу, Белгија, Димитар Гугов ће имати наступ у Софији, у пратњи Народног оркестра БНР, под управом Димитра Христова.
Ово му је прво гостовање у Бугарској као солиста. Концерт ће се одржати у четвртак, 23. маја, у Првом студију БНР, а на програму су два ауторска комада познатог музичара.
„То што сам изабрао ћемане није везано за мој родни град – Силистру, у Добруџи“ почео је своју причу Димитар Гугов:
„У Добруџанском крају, у Силистри, најраспрострањеније је мало ћемане, које се код нас зове „копанка.“ Велико тракијско ћемане, које је оркестарски инструмент, релативно је ново за наш крај. Међутим, развојем фолклорних оркестара после 30-их година минулог века почело је да се користи и у Добруџи.“
У Софију Димитар Гугов долази на позив Христијана Неделчева, продуцента народне музике на БНР. Гугов ће наступити као гост на концерту у оквиру пројекта „Музика у портретима“ посвећеног Бугарима који се у иностранству баве музиком заснованом на народној традицији или на мотивима фолклорне музичке традиције.
„Одсвираћу две композиције које сам ја написао. То су соло композиција посвећена мојој ћерки Елен, коју ћу по први пут извести у обради Георгија Андреева, уз пратњу Народног оркестра БНР, и комад под насловом „Истерај демона“ – инспирисан калушарским и русалијским играма, које представљају обичај истеривања демона из човека,“ каже Димитар Гугов и додаје: „Међутим, музика је универзални језик и не треба пуно знати о обичајима да би се уживало у овом извођењу.“
Окупљање чланова трија „Варварске виолине“ за концерте је најинспиративнији део рада за Димитра Гугова. Музичка формација важи за једну од најтраженијих етно група у Европи. Састав трија који је основао бугарски ћеманиста чине Димитар Гугов, Монголац Енхжаргал Дандарваанчиг који свира на монголској виолини (морин-хуру) и пева и Француз Фабијен Гијо, који такође пева:
„Мој трио се зове „Варварске виолине.“ Изабрао сам тај назив јер су стари Грци Бугаре и Монголце звали варварима. „Виолине“ јер сви свирамо на гудачким инструментима. Дакле, „варварске виолине“ је наговештај онога што ћете видети и чути на нашим концертима. И пошто виолина никад не може да буде варварска – она је префињен инструмент направљен за италијанску аристократију – то ствара парадокс у називу формације, што буди знатижељу код публике. У нашој групи имамо два традиционална гудачка инструмента. Такође, имамо перкусије и све врсте певања. На првим пробама одлучили смо да ћемо свирати рок. Морам рећи да је доста добро испало, а доказ за то је да нас стално зову на разне фестивале – почев од фолклорних преко фестивала класичне, етно и рок музике до метал фестивала широм Европе,“ рекао је Димитар Гугов.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, БНР, приватна архива, Камен Минков
Виолинисткиња Искрена Јорданова већ 30 година живи у Лисабону. Све што ради као музичар везано је за барокну музику. Велики део свог времена посвећује откривању древних рукописа, којима заједно са својим ансамблом „Дивино Соспиро“ удахњује нови живот...
Објављена је прва „Песмарица ЕУ“ (EU Songbook), која обухвата по шест песама из сваке од 27 земаља чланица Европске уније. Ова јединствена публикација резултат је гласања у којем је учествовало више од 87.000 грађана из свих држава чланица ЕУ. Из..
Kottarashky, једно од најинспиративнијих имена бугарске музичке сцене новог века, иза којег стоји Никола Груев, познат је по непрестаном експериментисању и спајању различитих жанрова. Његова музика на јединствен начин оживљава бугарски фолклор кроз..
На музичкој сцени појавила се нова празнична песма названа "Божићно чудо", коју изводе млади певачи Стефани Илијева и Стојчо Стојчев, познат под..
Једно од најлепших дела вековне вокалне уметности Цркве, посвећене нашој заједничкој Мајци. Нека ово буде поздрав свим хришћанима широм света..