Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

120 година од рођења Атанаса Далчева – једног од највећих бугарских песника

Фотографија: bulgarianhistory.org

Један од најзначајнијих бугарских песника Атанас Далчев рођен је 12. јуна 1904. године у Солуну у имућној породици, која је живела у близини Беле куле. Његов отац Христо Далчев био је међу најистакнутијим бугарским грађанима у Солуну – правник по образовању, он је предавао турски и бугарски језик у Солунској мушкој гимназији – средишту бугарске просвете у 19. веку. Био је посланик из Серског округа у Османском парламенту за време Хуријета.

Атанас Далчев је творац тзв. предметне лирике у бугарској поезији и заједно с Димитром Панталеевим и Георгијем Караивановим основали су читав правац у савременој буарској поезији, подсећа у разговору за БГНЕС књижевни критичар проф. Михаил Неделчев.

У периоду до 9. септембра 1944. године Далчев је објавио четири збирке – „Песме“, „Прозор“, „Париз“ и „Анђео Шартра.“ Један познати критичар га чак оптужује да пише сувише мало – једну или две песме годишње. А на питање да ли има слабе песме, Далчев је одговарао: „Не, ја представљам само своје добре песме.“

Далчев је поред сјајног песника био и веома добар преводилац. Преводио је прозу и поезију са француског, италијанског, шпанског, немачког и руског језика. За своје преводе добио је бројна признања и награде у западној и источној Европи.

Упркос томе што није био репресиран после 9. септембра 1944. године, песник је у великој мери држан подаље од активних књижевних процеса, јер је тадашња власт сматрала да се његова поезија бави верском тематиком и апстрактном проблематиком. О Далчеву се није причало и он две деценије није објавио књигу. Све ово време, међутим, његове збирке су се тражиле.

Тек 1965. године је објавио своје изузетно моћне белешке – кратке, критичке, филозофске, које се читају и данас.

Атанас Далчев је песму „Поток“ написао 1925. године. Композитор Тончо Русев је деценијама касније на стихове Далчева компоновао истоимену песму, коју је аранжирао Константин Цеков, а извела ју је Катја Филипова.

Саставио: Иво Иванов

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: bulgarianhistory.org, БГНЕС




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Надомак Софије откривена троугласта кула стара 1.800 г.

Утврда Урвич наставља да изненађује археологе, овога пута открићем из периода када је Софија била римска Сердика. Троугласту камену кулу која датира с краја 2. века открили су млади археолози др Филип Петрунов и Виолина Кирјакова у последњим данима..

објављено 4.8.25. 15.15
Споменик на Петровој њиви, у Странџи планини, у част хероја Илинденско-преображенског устанка

Данас је 122 године од Илинденско-преображенског устанка

Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...

објављено 2.8.25. 10.25

БПЦ слави Свете Седмочисленике, Светог Пантелејмона и Успеније Светог Климента Охридског

У бугарском православном календару 27. јула одаје се пошта Светим Седмочисленицима, творцима словенске писмености Ћирилу и Методију и њиховим ученицима – Клименту, Науму‚ Сави‚ Горазду и Ангеларију. Тога дана Бугарска православна црква обележава и..

објављено 27.7.25. 09.15