Јасна већина младих људи у Бугарској (89%) свој развој у следећих пет година види не у иностранству, већ у домовини, показује ново истраживање Агенције за анализу потрошачког мишљења JTN и платформе Bulgaria Wants You. У последње време појачава се и тренд повратка високо квалификованих младих људи с радним искуством стеченим у иностранству.
Независност од родитеља, интересовање за страну културу и схватање да ће свако ко оде на студије у Западну Европу средити свој живот и бити успешан, главни су разлози да многи млади Бугари напусте земљу у потрази за новим видицима, сазнајемо из репортаже Викторије Петрове за Програм „Хоризонт“ БНР. Она ће нас срести с успешним младим људима који су одустали од каријере у иностранству и вратили се у Бугарску. Међу њима је Филип Јорданов, који је средње образовање стекао у Великој Британији, школовао се и у Италији. Данас млади мушкарац ради као аналитичар података за једну америчку компанију која послује на тржишту Бугарске.
„Многи људи ме питају зашто сам се вратио,“ каже Филип и додаје:
„Већина оних који ме питају никад није живела, учила или боравила дуже време у иностранству. Они мисле да се њихови проблеми могу решити одласком из земље. Међутим, живот у другој држави није нешто пуно другачији од оног у Бугарској. Овде сам јер сам успео изградити добро окружење, имам добар посао, видим да се људи око мене развијају. И не сумњам да особа која хоће да се развија и марљиво ради може да буде успешна и у Бугарској,“ каже Филип.
Скоро половина младих људи, њих 45%, радије би радила за бугарске послодавце, што је за 5% више него 2023. године.
Петар Пејчев је студирао у Холандији, али се недавно вратио у Бугарску. Тренутно ради као финансијски аналитичар у једној бугарској компанији, која послује на нашем тржишту капитала:
“Бавимо се инвестиционим банкарством, радимо с бугарским компанијама. То је нешто што сматрам поприлично иновативним. И да будем искрен, до пре годину – годину и по дана, нисам ни знао да у Бугарској постоје такве ствари. Али ето, нашао сам нешто што је изузетно занимљиво!”
Без обзира на прилике које им се пружају у земљи, ови млади мушкарци често наилазе и на потешкоће. Испоставило се да је приватни сектор далеко више пријатељски према њима од јавног сектора. Према њиховим речима, државна управа и институције често не објављују огласе за радна места или су рокови за пријављивање за посао прекратки. А да и не помињемо да садрже специфичне услове које је тешко покрити.
“Волео бих да на домаћем тржишту видим више бугарских компанија, јер имамо шта да покажемо,” каже Петар који набраја неке од потешкоћа с којима се суочавају млади људи који су одлучили да каријеру граде у иностранству:
“Тренутно је веома тешко пронаћи смештај, а и посао, јер се не отварају нова радна места, већ се стари радници замењују новим. Као треће, навео бих да ма колико пријатељски расположена била једна земља, у мом случају то је Холандија, која је заиста таква, ипак је то једно другачије друштво које ми не разумемо и веома је тешко уклопити се у њега када си одрастао у Бугарској. Проблеми и идеје о животу су сами по себи другачији. Вратити се у Бугарску и бити део ове заједнице, борећи се са свим њеним проблемима, може да буде много мотивишуће него живети у другој земљи где ћеш заувек остати странац – не само по пасошу, већ и као начин размишљања,“ закључио је Петар Пејчев.
Прочитајте још:
Текст: Венета Николова
Извор: интервју Викторије Петрове, програм „Хоризонт“ БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Bulgaria Wants You, Викторија ПетроваБугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари изјаснило се 7.057 лица, поређења ради – као Грци се изјаснило 23.000 пописаних, Египћана је 12.000, Рома..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..