Крајем јуна у нашој земљи дозревају најбоље трешње, а сви знају да су најслађе оне из региона Ћустендила, који је познат и као воћњак Бугарске. Тамо се сваке године одржава и Празник трешње. У ствари, овај празник је наставак Првог националног сајма воћарства који је у Ћустендилу одржан далеке 1896. године.
И ове године ће се 28, 29, 30. јуна у Ћустендилу окупити произвођачи трешања из целе земље, а празник ће бити пропраћен и богатим културним програмом на централном градском тргу.
Припремом 1.500 сладоледа са сирупом од трешања вечерас ће на тргу „Велбажд“ у Ћустендилу бити отворено овогодишње издање Празника трешње. Програм ће трајати три дана, јавља дописник БНР из Ћустендила Кирил Фалин.
Специјално за овај догађај, који традиционално окупља хиљаде гостију из земље и иностранства, Институт за пољопривреду припрема изложбу авангардних сорти трешања.
Биће и многих такмичења – за најбоље аранжиран и најатрактивнији штанд, за највећу трешњу.
Подсетимо да је прошлогодишњи победник и рекордер био плод пречника 36 мм из оближњег села Граница.
Вечерас ће у оквиру догађаја бити одржан концерт легендарне бугарске групе „Акага“.
Међу атракцијама празника је и Алеја заната.
У 43 земље на 6 континената прво школско звоно окупиће више од 32.000 бугарских малишана у укупно 396 бугарских допунских школа широм света, колико их је регистровано за школску 2024-2025. годину. Више од 2.000 наставника поново ће наше мале..
Музеј ваздухопловства у Бургасу посвећује месец септембар једном од својих специјалних експоната – хеликоптеру Ми-2, чији је први лет обављен 22. септембра 1961. године. Љубитељи авијације, гости и становници лучког града имаће јединствену прилику да се..
Са стрепњом и узбуђењем, више од 55 хиљада бугарске деце први пут ће прећи школски праг. У понедељак, 16. септембра, првачићи ће ући у реновиране учионице, украшене балонима и цвећем. А тамо, поређани на школским клупама, очекују их уџбеници испуњени..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..