Крајем јуна у нашој земљи дозревају најбоље трешње, а сви знају да су најслађе оне из региона Ћустендила, који је познат и као воћњак Бугарске. Тамо се сваке године одржава и Празник трешње. У ствари, овај празник је наставак Првог националног сајма воћарства који је у Ћустендилу одржан далеке 1896. године.
И ове године ће се 28, 29, 30. јуна у Ћустендилу окупити произвођачи трешања из целе земље, а празник ће бити пропраћен и богатим културним програмом на централном градском тргу.
Припремом 1.500 сладоледа са сирупом од трешања вечерас ће на тргу „Велбажд“ у Ћустендилу бити отворено овогодишње издање Празника трешње. Програм ће трајати три дана, јавља дописник БНР из Ћустендила Кирил Фалин.
Специјално за овај догађај, који традиционално окупља хиљаде гостију из земље и иностранства, Институт за пољопривреду припрема изложбу авангардних сорти трешања.
Биће и многих такмичења – за најбоље аранжиран и најатрактивнији штанд, за највећу трешњу.
Подсетимо да је прошлогодишњи победник и рекордер био плод пречника 36 мм из оближњег села Граница.
Вечерас ће у оквиру догађаја бити одржан концерт легендарне бугарске групе „Акага“.
Међу атракцијама празника је и Алеја заната.
Просечан губитак воде у водоводним мрежама у Бугарској износи 65%, показује статистика коју је представила министрка за регионални развој у прелазној влади Виолета Коритарова. Подаци долазе у контексту вести о пресушеним чесмама и несташицама воде,..
Председници адвокатских комора у Бугарској најавили су спремност за протестне акције због вета које је председник Румен Радев уложио на измене и допуне Закона о адвокатури. Недавно усвојене измене односе се на нова правила за именовање посебних..
Свечаности поводом обележавања Дана независности у Великом Трнову започеле су у цркви Светих 40 мученика, где је 22. септембра 1908. године кнез Фердинанд Први прочитао манифест. „Знамо да стиском руке можемо постићи много више него гурањем лактовима..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски..
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом..