Живот у иностранству није необичан за нашег сународника Марина Јотова. Слободно можемо рећи да је он својеврсни грађанин света. Има 34 године, а до сада је живео у неколико европских престоница. Тренутно живи и ради у Берлину, али његов животни пут пролази кроз Софију, Беч и Стокхолм. Разлог је дипломатска каријера његове мајке, која ради у нашим дипломатским представништвима у Аустрији и Шведској.
Марин признаје да се временом човек навикне да мења градове, људе и атмосферу и додаје да је за 12 година, док је још био ученик, морао да похађа 7 или 8 различитих школа, што је за тинејџера посебан изазов. Ова честа промена средине у којој расте и развија се натерала га је да научи важну лекцију – брзо је схватио да мора да се навикне да се прилагођава новом окружењу и из њега извуче оно максимално што може.
Марин је на Софијском универзитету "Свети Климент Охридски" дипломирао "Историју и геополитику Балкана". Конкурисао је за шестомесечну праксу у немачком парламенту и одобрен је. Међутим, при крају праксе му је народни посланик са којим је радио понудио да настави да ради са њим. Наш сународник је прихватио предлог и остао у Бундестагу, иако данас ради за другог народног посланика. Марин нам је испричао и како пролази његов радни дан у немачком парламенту:
"У ствари, сваки дан је различит. Зависи од тога да ли се одржавају седнице или не. Мој задатак је да припремам ставове и излагања посланика за кога радим на теме везане за пољопривреду и храну. Такође, пишем одговоре на писана питања његових бирача и одржавам контакте са различитим службама, министарствима и институцијама у земљи."
Имајући у виду стечено искуство у Бундестагу и своју активну грађанску позицију о разним темама, Марин Јотов је одлучио да 9. јуна ове године уђе у трку за једно од 17 места за европске посланике из Бугарске.
"Живот у иностранству за мене никада није био сам себи циљ. Увек ме је занимало шта се дешава у Бугарској, јер ипак тамо живе моја породица и пријатељи. Имам жељу да све оно што сам научио последњих 10 година применим у подухватима у корист Бугарске. Међутим, истина је да себе видим пре свега у европским, а не у националним оквирима. Партија, чији сам био кандидат, има своје структуре у иностранству и оне су истакле моју кандидатуру", прича Марин.
Међутим, он је категоричан да у скорије време не планира да поново учествује као кандидат за политичку функцију у нашој земљи, јер би то тешко могао ускладити са својим интензивним радом у Берлину и са породичним обавезама које има као поносан отац двоје деце. Свом раду у Бундестагу Марин дугује и сусрет са својом супругом, која је такође сарадник немачког посланика. Како породица одржава везу са Бугарском живом?
"Настојимо да се што чешће враћамо у Бугарску, али је последњих година, посебно са двоје деце, то мало теже, јер је путовање повезано са школом и шта још не – признаје Марин. – Трудимо се да будемо потпуно информисани о свему што се дешава у Бугарској. Имамо много пријатеља са којима комуницирамо. Трудимо се да и наша деца знају и разумеју бугарски, код куће говоримо само бугарски, а и мој син једном недељно похађа бугарску школу", додао је наш сународник.
Фотографије: Лична архива
Превела: Албена Џерманова
Године 1847. се у породици Христа Иванова Банкова – будног човека из старе фамилије и врсног мајстора-папучара, у једној од габровских махала, родио његов други син – Христо. И пошто се претпоставља да је ова бројна фамилија дала више од једног зографа и..
Анабел Касабов је једна од хиљаду потомака Бугара у Аргентини који не знају језик својих предака, али је Бугарска сваког дана присутна у њиховом животу. Она је шармантна балерина, игра и предаје класични балет, а уз то је и учитељ бугарских..
Неизвесност у којој се налазила Бугарска, али и страст према пењању натерали су пре 27 година Константина Златева да с ранцем на леђима и 3.000 долара у џепу крене ка остваривању дугогодишње жеље – да савлада један од врхова у америчком националном парку..
Облачно