Лето 2024. биће запамћено по екстремним врућинама које трају већ више од два месеца, разорним шумским пожарима и несташици воде која је захватила готово целу земљу. Према подацима Европског система за борбу против шумских пожара, заснованим на сателитским снимцима, од почетка 2024. године Бугарска је најпогођенија пожарима међу земљама чланицама ЕУ.
Велики пожари опустошили су једне од најдрагоценијих шумских масива на планинама Славјанка, Сакар и Странџа. Вишевековне шуме нестају, а са њим нестају и читави екосистеми с ретким ендемским врстама. С друге стране, шумски пожари директно утичу и на водне ресурсе, који су све мањи. „Око 90% воде за пиће у Бугарској долази из шумских извора,“ каже за Радио Видин БНР Костадин Влчев, експерт програма „Шуме“ WWF – Бугарска:
„У недостатку шума, вода брже отиче и ако се узму у обзир све дужи сушни периоди, ризик од несташице воде постаје све већи. Тренутно, колико ми је познато, најмање 300 насељених места широм Бугарске увело је рестрикцију воде. Очекујемо да ће убудуће вода, која долази из шумских извора, постати скупља од дрвеног материјала, посебно ако се обистине дугорочне пројекције у вези са климатским променама. Шуме су нам веома важне не само за очување биодиверзитета или шетње у природи, већ и због воде за пиће без које не можемо.“
Према речима Костадина Влчева, рекордно високе температуре воде у Средоземном мору могу да утичу на стварање циклона и интензивирање падавина, које ће причинити велику штету. Прошле године су сличне непогоде задесиле општине Царево и Волос у Грчкој, где је за 48 часова пало више од 800 мм по метру квадратном:
„Шума значајно смањује ризик од поплаве или разорних поплава до 100-200 мм,“ наводи Костадин Влчев и наставља: „Наравно, код количина од преко 800 мм по метру квадратном, нема спаса. Управо због тога ће шуме постајати све важније и важније за нас. Да би једна шума достигла пуну функционалност потребне су десетине, па и стотине година. А нестаје за неколико минута.“
Према речима стручњака, поред неопходних техничких средстава за борбу против ватрене стихије, потребна је и превенција. С једне стране, то су системи за праћење путем којег се благовремено шаљу упозорења и дојаве. С друге стране, треба предузети ригорозније мере и казне за несавесне грађане који изазивају пожаре и иницирати законодавне измене. С тим у вези, ПГ „Препород“ предложила је измене Закона о шумама којим би се спречила могућност да општине продају изгореле шуме за изградњу фотонапонских система. У питању је пренамена шумских површина. Данијел Петров – посланик партије „Препород“ и заменик председника Парламентарног одбора за пољопривреду, сматра да је то рупа у закону, која омогућава градњу фотонапонских система:
„Када се на пољопривредном земљишту, без обзира на то да ли се ради о шумским површинама, пашњацима или ливадама, граде фотонапонски системи, онда се у инвестиционој намери описује да инвеститори могу да одбију, на месечној или годишњој бази, проценат износа који је предузеће добило од продаје произведене електричне енергије. На овај начин ова рупа остаје отворена, а ми предлажемо измену како бисмо је затворили. Мислимо да ако заиста има оваквих пожара, који су намерно подметнути како би се тамо изградили фотонапонски системи, ако буде усвојена измена коју предлажемо, то ће се видети. Ако се догодине број шумских пожара смањи, онда смо обавили свој посао,“ рекао је Петров.
Припремила: Дарина Григорова
Извор: Радио Видин БНР
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БТА, БГНЕС, Радио Видин
„Човек схвати шта је домовина тек када је изгуби. Када си код куће, укључиш радио, чујеш народну музику, говориш на бугарском, одеш у позориште где се исто тако говори на бугарском. Тек када све то нестане, схватиш колико ти недостаје“, каже..
Према листи коју је креирала компанија „Вилијам Расел“, која осигурава тзв. експате, Бугарска је најпожељнија земља у Европи као дестинација за људе који желе да започну нов живот у иностранству. Међу десет земаља света са највећим порастом броја..
Дечја „научна“ журка посвећена диносаурусима биће организована у хуманитарне сврхе – за подршку Спасилачком центру за корњаче у селу Бања, у близини заштићене црноморске зоне Иракли. Дрес код журке је на тему „корњача“. Свако дете може да учествује..
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби..