Она је професионални приповедач. Прича приче из целог света, али највише бугарске народне приче. Такође је песник, фотограф и водич – док људима показује природу, приповеда им приче. Упознајте Нану Томову. Рођена је у Поморију, али се као десетогодишњакиња са породицом преселила у Француску. Потом је живела у Великој Британији, а последњих неколико година је у Шкотској, где се посветила свом надахнућу – приповедању прича.

„Шкотска има дугу традицију причања прича, митова и фолклора, која је још увек жива. Преселила сам се овде због природе и прича. Не знам зашто, али Шкотска ме подсећа на Бугарску. Свуда је лепо, а та лепота је као храна за душу“, каже Нана Томова у интервјуу за локалну радио-станицу БНР – Стара Загора.

Верује да њен сусрет са приповедањем прича није случајан, с обзиром на то да је по професији фармацеут. Тако је настала идеја за подкаст The Story Apothecary („Апотека за приче“). „Слушање прича може смањити узнемиреност и смирити менталне поремећаје, па сам почела да то нудим и пацијентима и видела сам да се њихово ментално здравље побољшава“, рекла је Нана пре извесног времена за британски лист The Guardian, који је посветио чланак њеним шетњама кроз шуму, искомбинованим са приповедањем.

Нана каже да идеје црпи из бугарског фолклора. Она старе бугарске народне приче преводи на енглески, проткивајући кроз њих своје ликове и симболике. Очарана је митом о вилама и ритуалима и веровањима наших предака. Њене приче су укључене у збирку „Херба Митика“ британске ауторке Ксант Грешам Најт у којој су сабране приче из целог света.

„Приче приповедам на енглеском, који ми је јача страна, али почела сам да убацујем и доста бугарских речи и израза, што је веома важно, јер причу враћа њеним бугарским коренима. Ако избаците те речи, прича губи на својој дражи“, каже Нана.

Погледајте како Нана прича бугарску народну причу на енглеском

Народна предања јој помажу да се врати матерњем језику, који је још у детињству престала користити пуним капацитетом. Тренутно Нана Томова ради на својој књизи бугарских народних прича на енглеском.

„Говориће се о вилама, месецу, причама о сунцу, биће прича о природи, вековном дрвећу. Приче ће бити подељене у четири годишња доба. Јер, на пример, приче о вилама се причају само између пролећа и јесени, када су оне на Земљи“, објашњава Нана. „Уопштено, доста прича има своје годишње доба. На пример, има прича о сунцу које су се причале само за Божић, уз извођење коледарских песама, или за време летњег солстиција. Тако је и у књизи коју пишем.“

Овог лета Нана је учествовала на Единбуршком фестивалу посвећеном народном стваралаштву. „Догађај се одржава свака два месеца и тамо се окупљају најразличитији људи како би причали приче, свирали, играли, певали“, објашњава Нана и додаје:

„Пошто су ме позвали да причам бугарске приче, нашла сам једну бугарску групу за народне игре из Единбурга, зову се 'Хоп троп', са две одличне играчице које су плесале док сам ја причала. Сала је била пуна, све улазнице су биле распродате... Једна од прича била је о вилама и док сам ја причала, девојке су извеле вилински плес. Тако су се прича и плес савршено уклопили као један мозаик.“

Нана верује да ће једног дана моћи да се врати у Бугарску и прикупи од старијих људи још много неисприповеданих прича, како би их поделила са светом.

Прочитајте још: