Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Тачно пре 80 година Бугарска променила свој друштвени поредак

Фотографија: historymuseum.org

Данас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године, Бугарска је још увек савезник нацистичке Немачке. Како би сачувала свој суверенитет, прекида односе са Трећим рајхом под претњом војне интервенције СССР-а. 

Ипак, у ноћи између 8. и 9. септембра 1944. године, бугарску владу, у коју је било укључено неколико демократских партија, свргнули су официри који су прешли на страну Отаџбинског фронта. У њега су укључени Бугарска радничка партија (комунисти), снаге легалне опозиције: из политичког круга „Звено“, Демократске партије, Бугарског земљорадничког народног савеза и других земљорадничких партија, а преврат је извршен под руководством БРП. По наредби Георгија Димитрова, вође Коминтерне, заузете су кључне институције – Министарство рата, Централна пошта, Телефонска палата, Централна станица и други стратешки објекти у Софији.

Кимон Георгијев из политичког круга „Звено“, који је претходно учествовао у превратима 9. јуна 1923. и 19. маја 1934. године, проглашава путем радија нову власт Националног комитета Отаџбинског фронта. Министри из владе Константина Муравијева су ухапшени. Кимон Георгијев преузима власт уз помоћ снага Трећег украјинског фронта Црвене армије. Тако Бугарска пада у совјетску сферу утицаја и креће путем социјалистичког развоја. У месецима до краја 1944. године уследио је талас обрачуна са неистомишљеницима без суда и пресуде, до формирања такозваног Народног суда.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Надомак Софије откривена троугласта кула стара 1.800 г.

Утврда Урвич наставља да изненађује археологе, овога пута открићем из периода када је Софија била римска Сердика. Троугласту камену кулу која датира с краја 2. века открили су млади археолози др Филип Петрунов и Виолина Кирјакова у последњим данима..

објављено 4.8.25. 15.15
Споменик на Петровој њиви, у Странџи планини, у част хероја Илинденско-преображенског устанка

Данас је 122 године од Илинденско-преображенског устанка

Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...

објављено 2.8.25. 10.25

БПЦ слави Свете Седмочисленике, Светог Пантелејмона и Успеније Светог Климента Охридског

У бугарском православном календару 27. јула одаје се пошта Светим Седмочисленицима, творцима словенске писмености Ћирилу и Методију и њиховим ученицима – Клименту, Науму‚ Сави‚ Горазду и Ангеларију. Тога дана Бугарска православна црква обележава и..

објављено 27.7.25. 09.15