Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Почињу прва свеобухватнија археолошка истраживања трачког комплекса Бегликташ

Фотографија: museumprimorsko.bg

Трачко светилиште Бегликташ налази се 5 км од града Приморског и једно је од бројних занимљивих знаменитости у региону где се могу видети и мноштво добро очуваних долмена, који се везују за погребне ритуале трачких племена. У ствари, у питању су гробнице из раног гвозденог доба (9-8. века пре Хр), а мегалити на Бегликташу су најмање шест столећа старији од њих – претпоставља се да датирају из бронзаног доба.


„Важно је да сви ови налази, који се и сад могу видети, сведоче о изузетној концетрацији живота на нашим просторима у време изградње долмена,“ каже Данијел Пантов, директор Историјског музеја у Приморском. Он је саопштио и важну вест да ће сасвим ускоро, већ ове јесени, започети прва свеобухватнија археолошка истраживања локалитета у околини Приморског. Очекивања научника су велика, јер до сада нису предузимана свеобухватна ископавања објеката у мегалитском комплексу.

„Прошле године смо направили веома занимљиве прорачуне базиране на томе како је само камење (мегалити) ситуирано. Тако смо добили веома занимљиве и прецизне тачке које показују да је ово место коришћено као опсерваторија,“ каже Данијел Пантов и наставља:

„Нажалост, врло мало се зна о овом трачком светилишту. Истраживања која су рађена почетком 21. века била су површна. Очишћени су камени олуци, међутим, специјална археолошка истраживања нису вршена. Треба продрети дубоко како би открили и истражили културне слојеве и утврдили када је почело да функционише. Наш главни циљ ће бити да сазнамо коју функцију је имало ово место. Ако започнемо систематска археолошка истраживања, истражићемо секторе у којима су објекти култне намене,“  каже Данијел Пантов.

Базилика „Св. Параскева“

Историјски музеј у Приморском, долмен Змајева кућа, залив Маслен нос, рушевине базилике Свете Параскеве само су нека од места која привлаче пажњу љубитеља културног туризма. И пошто су у музеју изложени само керамички фрагменти, који су пронађени у пукотинама камења на локалитету Бегликташ, потребно је посетити само место.

Маслен нос

На Бегликташу човек може да додирне древни жртвени олтар, да види отисак стопала Богиње мајке, да седне у трон шамана и провири кроз камени прорез, који је људима омогућавао да јасније виде небеске објекте. Чини се да је све на овом месту распоређено по знању и веровањима наших предака, али се човек упркос томе запита – која је то сила која је донела и распоредила камење на овај начин? Нека питања још увек не наилазе на одговоре, али радозналим посетиоцима помажу водичи на бугарском, енглеском, руском, француском и другим језицима.

Какав је осећај бити сваког дана на Бегликташу током летњих месеци? – питали смо младог водича Елену Павлову:

„Ово је било специјално место на које су људи долазили у одређене дане у години и када је било повода да се помоле својим божанствима. Према савременим истраживањима, установљено је да ово место има много јаче енергетско поље од осталих и овде влада посебна енергија. Прича се чак да хеликоптери и авиони из оближње војне базе избегавају да лете изнад Бегликташа. Постоје разне приче везане за ово место. На пример, овде долазе младе жене које, из ових или оних разлога, нису могле да се остваре у улози мајке и босоноге стају у отисак стопала Богиње мајке. Испоставило се да после неколико посета и обнављања овог ритуала, оне се после неког времена враћају с дететом у наручју,“ рекла је Елена Павлова.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: museumprimorsko.bg, Facebook /Бегликташ



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Велики четвртак – дан када је на Тајној вечери установљено свето причешће

Спаситељ је тога дана у дому једног становника Јерусалима приредио пасхалну вечеру, традиционалну за јеврејски народ. Пре вечере Исус Христос је умио ноге Својим ученицима и апостолима и рекао: „Нисам дошао да ми служе, него да служим“. Према..

објављено 17.4.25. 09.15

100 година од најбруталнијег терористичког акта у историји Бугарске

Атентат у софијском храму Свете Недеље, извршен 16. априла 1925. године, сматра се најсмртоноснијим терористичким нападом у историји Бугарске. По својој бруталности и симболици – на Велики четвртак, усред Страсне седмице – овај злочин остаје без..

објављено 16.4.25. 13.10

На Велику среду подсећамо се значења хришћанског смирења и покајања

На Велику среду Црква се молитвено присећа жене грешнице , која је у искреном покајању миром помазала Христа и тако Га припремила за погреб, јер се то десило пред сама Спаситељева страдања. Грешница је успела да уђе у кућу у којој је боравио..

објављено 16.4.25. 09.15