Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Нова школска година почиње у 396 бугарских допунских школа широм света

Фотографија: Бугарска школа „Долина ружа“ у Тотенхему, Лондон

У 43 земље на 6 континената прво школско звоно окупиће више од 32.000 бугарских малишана у укупно 396 бугарских допунских школа широм света, колико их је регистровано за школску 2024-2025. годину. Више од 2.000 наставника поново ће наше мале сународнике учити не само да читају и пишу, већ ће им преносити знања и васпитавати их у духу традиције и културе народа којем припадају.

Према подацима Министарства образовања и науке, 268 ових школа (шест више него у школској 2023-2024. години) и током ове школске године добиће финансијска средства у износу од скоро 16 милиона лева, а биће додељена кроз три програма који су били активнi и прошле године – „Матерњи језик и култура у иностранству“, „Неиспричане приче Бугара“ и „Бугарска – образовне маршруте“.

После дугогодишних преговора између Асоцијације бугарских школа у иностранству и Министарства образовања, одобрен је низ промена и допуна у образовним програмима намењеним бугарској деци у иностранству. На последњој годишњој конференцији Асоцијације одржаној крајем јула у Софији истакнуто је да је школама у иностранству потребна помоћ у проналажењу просторија. А што је још важније – у њиховом финансирању, рекла је за Радио Бугарску портпаролка Асоцијације бугарских школа у иностранству Евелина Аврамова.

Највише бугарских допунских школа налази се на Старом континенту – чак 331. У Северној Америци постоје 52 места где ће бугарска деца поносно учити ћирилицу.

На највећем и најнасељенијем континенту на свету – Азији – има укупно седам бугарских допунских школа. Међу њима је и једина школа такве врсте у Кувајту, која функционише у оквиру Амбасаде Бугарске у тој арапској земљи.

Отварање школске године у Бугарској допунској школи „Св. Ћирило и Методије“ при Амбасади Републике Бугарске у Држави Кувајт

Бугарску допунску школу „Св. Ћирило и Методије“ 2007. године основала је Тања Малешкова на иницијативу тамошње бугарске заједнице, откада, уз подршку бугарске државе, ради без прекида. Сваке године у овој школи наставу похађа тридесетак деце узраста од 4 до 18 година, распоређених у неколико одељења и једну припремну групу. Настава се у згради амбасаде одвија петком, када је у Кувајту нерадни дан.

За Милену Баеву, професорку математике на Универзитету у Кувајту, ова школска година биће осма на месту директорке Бугарске допунске школе „Св. Ћирило и Методије“. Признаје да је школа њена велика страст и зато се безрезервно одриче својих слободних дана, упркос напорном послу који обавља на универзитету, породичним обавезама и двоје мале деце код куће.

Милена Баева

Имамо малу, али веома повезану заједницу у Кувајту, а овде су и деца мојих пријатеља и моје родбине. Моја деца су била још мала када сам се укључила у рад бугарске школе, али сада су и она у тој школи. За мене је веома важно да деца наставе да расту у таквом окружењу и да проналазе свој идентитет као Бугари.“

Нове генерације бугарских малишана који посећују школу пре свега су грађани света, али ни у ком случају нису мање Бугари, категорична је Баева.

Према незваничним подацима, бугарска заједница у Држави Кувајт броји око 300-350 људи, објашњава Милена Баева. За рад у Кувајту, потребна је радна виза која се издаје само високо квалификованим стручњацима. Због тога се бугарска заједница у овој земљи углавном састоји од универзитетских професора, наставника, лекара, медицинских сестара и инжењера, појашњава Баева. „То нам доста отежава обезбеђивање квалификованих наставника за бугарску школу.“

Иако малобројна, бугарска заједница у Кувајту не престаје да се интересује за дешавања у домовини.

„Понекад имам осећај да смо ми у иностранству чак и активнији када је реч о изборима, праћењу политике и вести, него неки моји познаници који живе у Бугарској. Човек се увек нада да ће се ситуација поправити. Желела бих да Бугари престану да верују у популизам, јефтина обећања и да свако сам за себе размисли о томе какве промене заиста жели да види у овој земљи.“

А Милена жели да Бугарска буде демократска држава у Европи, која ће и даље уживати поштовање на светској политичкој сцени. 

„Желим државу у коју ће се моја деца враћати и бити део ње. Која ће их чинити поносним на чињеницу да су грађани света.“

А све што зависи од ње, она чини. Исто као и више од 2.000 бугарских наставника у иностранству.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БТА, Амбасада Републике Бугарске у Кувајту, Бугарска школа „Азбука“ Даблин, Бугарска школа „Долина ружа“ у Тотенхему, Лондон


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугари широм земље пливали за Богојављенски крст

Бугарска православна црква 6. јануара обележава велики празник Богојављење, дан када је, према хришћанском предању, Свети Јован Крститељ крстио Исуса Христа у реци Јордан. У духу традиције, празник се обележава свечаном литургијом у храмовима,..

објављено 6.1.25. 17.30

Дрвени мост и нови парк у Русеу приближавају људе природи

Град Русе постао је богатији за један импресиван архитектонски објекат – најдужи дрвени пешачки мост у Бугарској. Мост, укупне дужине 28 метара, свечано је отворен крајем 2024. године у шумском парку Липник.  Опремљен је модерним стакленим оградама ,..

објављено 5.1.25. 12.05

Георги и Марија најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години

Најпопуларнија имена у Бугарској у 2024. години била су Георги (140.818) и Марија (100.651), показују подаци Националног завода за статистику. Следе их имена Иван и Иванка, а затим Димитар и Елена. Када су у питању новорођенчад, прошле године..

објављено 5.1.25. 10.45