У 43 земље на 6 континената прво школско звоно окупиће више од 32.000 бугарских малишана у укупно 396 бугарских допунских школа широм света, колико их је регистровано за школску 2024-2025. годину. Више од 2.000 наставника поново ће наше мале сународнике учити не само да читају и пишу, већ ће им преносити знања и васпитавати их у духу традиције и културе народа којем припадају.
Према подацима Министарства образовања и науке, 268 ових школа (шест више него у школској 2023-2024. години) и током ове школске године добиће финансијска средства у износу од скоро 16 милиона лева, а биће додељена кроз три програма који су били активнi и прошле године – „Матерњи језик и култура у иностранству“, „Неиспричане приче Бугара“ и „Бугарска – образовне маршруте“.
После дугогодишних преговора између Асоцијације бугарских школа у иностранству и Министарства образовања, одобрен је низ промена и допуна у образовним програмима намењеним бугарској деци у иностранству. На последњој годишњој конференцији Асоцијације одржаној крајем јула у Софији истакнуто је да је школама у иностранству потребна помоћ у проналажењу просторија. А што је још важније – у њиховом финансирању, рекла је за Радио Бугарску портпаролка Асоцијације бугарских школа у иностранству Евелина Аврамова.
Највише бугарских допунских школа налази се на Старом континенту – чак 331. У Северној Америци постоје 52 места где ће бугарска деца поносно учити ћирилицу.
На највећем и најнасељенијем континенту на свету – Азији – има укупно седам бугарских допунских школа. Међу њима је и једина школа такве врсте у Кувајту, која функционише у оквиру Амбасаде Бугарске у тој арапској земљи.
Бугарску допунску школу „Св. Ћирило и Методије“ 2007. године основала је Тања Малешкова на иницијативу тамошње бугарске заједнице, откада, уз подршку бугарске државе, ради без прекида. Сваке године у овој школи наставу похађа тридесетак деце узраста од 4 до 18 година, распоређених у неколико одељења и једну припремну групу. Настава се у згради амбасаде одвија петком, када је у Кувајту нерадни дан.
За Милену Баеву, професорку математике на Универзитету у Кувајту, ова школска година биће осма на месту директорке Бугарске допунске школе „Св. Ћирило и Методије“. Признаје да је школа њена велика страст и зато се безрезервно одриче својих слободних дана, упркос напорном послу који обавља на универзитету, породичним обавезама и двоје мале деце код куће.
„Имамо малу, али веома повезану заједницу у Кувајту, а овде су и деца мојих пријатеља и моје родбине. Моја деца су била још мала када сам се укључила у рад бугарске школе, али сада су и она у тој школи. За мене је веома важно да деца наставе да расту у таквом окружењу и да проналазе свој идентитет као Бугари.“
Нове генерације бугарских малишана који посећују школу пре свега су грађани света, али ни у ком случају нису мање Бугари, категорична је Баева.
Према незваничним подацима, бугарска заједница у Држави Кувајт броји око 300-350 људи, објашњава Милена Баева. За рад у Кувајту, потребна је радна виза која се издаје само високо квалификованим стручњацима. Због тога се бугарска заједница у овој земљи углавном састоји од универзитетских професора, наставника, лекара, медицинских сестара и инжењера, појашњава Баева. „То нам доста отежава обезбеђивање квалификованих наставника за бугарску школу.“
Иако малобројна, бугарска заједница у Кувајту не престаје да се интересује за дешавања у домовини.
„Понекад имам осећај да смо ми у иностранству чак и активнији када је реч о изборима, праћењу политике и вести, него неки моји познаници који живе у Бугарској. Човек се увек нада да ће се ситуација поправити. Желела бих да Бугари престану да верују у популизам, јефтина обећања и да свако сам за себе размисли о томе какве промене заиста жели да види у овој земљи.“
А Милена жели да Бугарска буде демократска држава у Европи, која ће и даље уживати поштовање на светској политичкој сцени.
„Желим државу у коју ће се моја деца враћати и бити део ње. Која ће их чинити поносним на чињеницу да су грађани света.“
А све што зависи од ње, она чини. Исто као и више од 2.000 бугарских наставника у иностранству.
Превод: Свјетлана ШатрићБесарапски Бугари су "недељиви део бугарске духовне и културне заједнице, тако ће и остати, јер је веза између нас и њих нераскидива" – пише у једином броју листа "Бугарска Бесарабија", који је изашао у Софији 28. новембра 1938. године и одредио да..
Гласање по инерцији. Гласање с последњом надом да ће сутра све бити у реду и да ћемо о изборима поново причати за четири године. То су били гласови разочарења од политичара, од нас самих, од оних тамо, који нису изашли на изборе. “Расположења су..
Изборни дан у главном граду Северне Македоније – Скопљу, протиче нормално, нема редова на бирачким местима. До поднева је гласало око 50 људи, а очекује се да ће до затварања бирачког места гласати преко 100 људи. У поређењу са претходним..