Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

На Јагелонском универзитету отворена изложба „Приче из глагољских времена“

Фотографија: БГНЕС

Ми, Бугари, као директни наследници дела свете браће Ћирила и Методија, које је папа Јован Павле II прогласио за заштитнике Европе, имамо обавезу да очувамо и унапредимо њихово наслеђе. Поносни смо што у овом узвишеном задатку делимо пут са Пољском, истакао је председник Румен Радев на отварању изложбе „Приче из глагољских времена“ у Јагелонској библиотеци у Кракову. Осврћући се на дубоке историјске и културне везе између Бугарске и Пољске, Радев је захвалио пољским истраживачима на доприносу у промоцији значаја Бугарске за развој словенског и светског културног наслеђа.

„Ова изложба подсећа на значај Бугарске као земље у којој су настали изузетно вредни споменици културе и писмености“, изјавио је директор библиотеке, проф. Ремигиуш Сапа. Ректор Пјотр Јединак подсетио је да је славистика на Јагелонском универзитету присутна скоро два века, док бугаристика има традицију дугу око стотину година.




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Живе“ слике на изложби „Митологија мог акваријума“

Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у културном простору „Црвена кућа“ у Софији, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације..

објављено 28.12.24. 09.00

РИМ-Софија представља видео-приче о култним зградама бугарске престонице

У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..

објављено 28.12.24. 08.05

Уметничка галерија усред шуме

Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..

објављено 22.12.24. 13.00