Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног фебруарског дана 1946. године, са само 32 године, Ромен Гари стиже у Софију како би преузео своју прву дипломатску дужност, као други секретар француске амбасаде. Директор Француског института у Бугарској, Лик Леви, и сам велики поштовалац Ромена Гарија, прича колико је боравак у Бугарској обликовао његове ставове:
„Овај боравак знатно је обогатио његово разумевање хуманизма, универзалности, људских права и значаја Европе. Ромен Гари је био страствени заговорник европске идеје. Написао је роман „Европско васпитање“ и много пре него што се почело говорити о уједињењу Европе, снажно је подржавао ту визију. Гари је добро познавао Централну и Источну Европу и желео је да Французима скрене пажњу на овај регион,” рекао је Лик Леви поводом недеље посвећене животу и делу Ромена Гарија, коју је организовао Француски институт. Захваљујући чињеници да је писао и под псеудонимом Емил Ажар, једини је француски писац који је два пута освојио престижну књижевну награду „Гонкур“.


У Софији је Ромен Гари, заједно са својом првом супругом, енглеском списатељицом Лесли Бланч, живео у стану на булевару Дондуков. Ту се упознаје с различитим људима и постаје сведок растућих политичких репресија у земљи, не сумњајући да је и он сам предмет истраге у досијеу Државне безбедности под агентурним именом „Књижар“.

У свом роману „Ноћ ће бити мирна“, Гари описује Бугарску на следећи начин: „Када сам стигао у Софију, земља је већ била комунистичка, али је имала цара. Дете – цара. Нови истински цар након уласка совјетске армије био је легендарни Георги Димитров, вођа Коминтерне. Вођа, али под чврстом Стаљиновом контролом.“
„Ромен Гари имао је словенске корене и овај свет му је био добро познат“, истиче Лук Леви. „Волео је Бугарску, јер није био обичан дипломата. У то време, он је већ био признати књижевник, дубоко заинтересован за људе, показујући изразиту емпатију према њима. Истовремено, сведочио је променама у овој земљи након 1945. године, када је у Бугарској постепено наступило стање тоталитарне диктатуре. У том контексту, Ромен Гари је изјавио: „Бити сведок транзиције једне државе, једне монархије у тоталитарну диктатуру стаљинистичког типа, истовремено је узбудљиво и тужно .“
Гари је говорио руски и комуницирао не само са обичним Бугарима, већ и са представницима опозиције, која је у првим годинама репресије још увек била активна. У каснијим интервјуима, наглашавао је да су те године за њега биле кључне.“

Фотографије: institutfrancais.bg, Facebook / Romain Gary, books.fr
Археолози су у лето 2025. поново дали живот легендама које круже о рту Калијакра. Међу рушевинама некадашње величанствене утврде изнад Црног мора, откривено је више од 400 предмета, који бацају ново светло на њену богату историју. По неким..
Археолози су код села Капитан Петко војвода открили готово нетакнути гроб младе жене из 2. века, саопштено је из Општине Тополовград. Тим који је пронашао гроб предводе Данијела Агре и Дејан Дичев. Према речима археолога, у питању је кремација,..
Деветнаестог октобра славимо успомену на небеског заштитника бугарског народа – светог Јована Рилског Чудотворца. Он је основао Рилски манастир, који је данас највећа и најпознатија монашка обитељ у Бугарској. Претпоставља да је светац рођен око 876...
Аждаја која бљује ватру дочекиваће госте у првом Музеју пегле у Бугарској, али и на Балкану, који ће своја врата отворити 21. новембра у Пловдиву. Она ће..