Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Писац, дипломата и хуманиста – Ромен Гари и одјек његовог боравка у послератној Бугарској

Француски институт у Бугарској одаје почаст великом француском хуманисти серијом предавања и филмских пројекција од 21. до 25. октобра, поводом обележавања 145. годишњице дипломатских односа између две земље.

Ромен Гари (1914-1980)
Фотографија: Facebook / Romain Gary

Писац, херој из Другог светског рата, пилот, новинар, редитељ и дипломата – Ромен Гари (1914–1980) био је вишеслојна и енигматична личност. Бугарска заузима посебно место у животу и стваралаштву једног од најчитанијих француских аутора. Једног хладног фебруарског дана 1946. године, са само 32 године, Ромен Гари стиже у Софију како би преузео своју прву дипломатску дужност, као други секретар француске амбасаде. Директор Француског института у Бугарској, Лик Леви, и сам велики поштовалац Ромена Гарија, прича колико је боравак у Бугарској обликовао његове ставове:

Овај боравак знатно је обогатио његово разумевање хуманизма, универзалности, људских права и значаја Европе. Ромен Гари је био страствени заговорник европске идеје. Написао је роман „Европско васпитање“ и много пре него што се почело говорити о уједињењу Европе, снажно је подржавао ту визију. Гари је добро познавао Централну и Источну Европу и желео је да Французима скрене пажњу на овај регион,” рекао је Лик Леви поводом недеље посвећене животу и делу Ромена Гарија, коју је организовао Француски институт. Захваљујући чињеници да је писао и под псеудонимом Емил Ажар, једини је француски писац који је два пута освојио престижну књижевну награду „Гонкур“.


Рођен је у Вилњусу, као дете је живео у Москви, потом у Варшави, а током 20-их година XX века стиже у Ницу. Прихвата француско држављанство из личних уверења, што је у ствари била и жеља његове мајке“, објашњава Лик Леви. „Током Другог светског рата, Гари је био истакнути учесник француског покрета отпора. Осим што је био писац, иамо је и дипломатску каријеру, коју започиње након 1945. године.“

У Софији је Ромен Гари, заједно са својом првом супругом, енглеском списатељицом Лесли Бланч, живео у стану на булевару Дондуков. Ту се упознаје с различитим људима и постаје сведок растућих политичких репресија у земљи, не сумњајући да је и он сам предмет истраге у досијеу Државне безбедности под агентурним именом „Књижар“.

Ромен Гари и Лесли Бланч у Софији, 1946. г.

У свом роману „Ноћ ће бити мирна“, Гари описује Бугарску на следећи начин: „Када сам стигао у Софију, земља је већ била комунистичка, али је имала цара. Дете – цара. Нови истински цар након уласка совјетске армије био је легендарни Георги Димитров, вођа Коминтерне. Вођа, али под чврстом Стаљиновом контролом.“

„Ромен Гари имао је словенске корене и овај свет му је био добро познат“, истиче Лук Леви. „Волео је Бугарску, јер није био обичан дипломата. У то време, он је већ био признати књижевник, дубоко заинтересован за људе, показујући изразиту емпатију према њима. Истовремено, сведочио је променама у овој земљи након 1945. године, када је у Бугарској постепено наступило стање тоталитарне диктатуре. У том контексту, Ромен Гари је изјавио: „Бити сведок транзиције једне државе, једне монархије у тоталитарну диктатуру стаљинистичког типа, истовремено је узбудљиво и тужно .“

Гари је говорио руски и комуницирао не само са обичним Бугарима, већ и са представницима опозиције, која је у првим годинама репресије још увек била активна. У каснијим интервјуима, наглашавао је да су те године за њега биле кључне.“

Лесли Бланш и Ромен Гари у дневној соби свог стана у Софији. Почетком 1947. године, копије ове фотографије, једине коју су сачували из периода свог боравка у Бугарској, послане су њиховим пријатељима као честитке.

„Упркос неким тврдњама, Ромен Гари је у многим аспектима мисију у Софији доживљавао као једну од најважнијих у свом животу. У његовој књизи „Ноћ ће бити мирна“ наишао сам на изванредан цитат о Бугарској: ’Сачувао сам дивне успомене из Бугарске. Од свих мојих дипломатских мисија, ово је постављење које највише ценим, чак више него оно у Калифорнији.’ Ове речи снажно говоре о његовој дубокој привржености Бугарској“, рекао је за крај Лик Леви.

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: institutfrancais.bg, Facebook / Romain Gary, books.fr



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мало Трново слави 111 година слободе

Мало Трново данас обележава 111 година од ослобођења. У овом граду је 25. октобра 1913. године мешовита бугарско-турска комисија потписала документ којим је град са околним насељима припојен Бугарском Царству. Потписници са бугарске стране били су..

објављено 25.10.24. 12.35
Проф. Николај Овчаров

У некрополи на Перперикону археолози открили још један гроб „вампира“

Гроб особе која је после смрти била подвргнута ритуалу против вампира откривен је приликом археолошких ископавања на Перперикону, рекао је за БТА руоводилац истраживања проф. Николај Овчаров. Гроб је пронађен међу скоро 250 откопаних гробова и..

објављено 22.10.24. 12.16

Љубавне строфе на чесми Елија у Никополу

Због његове хиљадугодишње историје Никопол називају "градом векова". Као насеље је настао још 169. године за време римског цара Марка Аурелија. Византијски цар Никифор III Фока је 629. године преименовао град у Никополис, што значи "Град победа"...

објављено 21.10.24. 12.20